Uvod - Vlada Crne Gore

More documents

Recommendations

Info

EKONOMSKI I FISKALNI PROGRAM ZA CRNU GORU 2008 - 2011. GODINE MINISTARSTVO FINANSIJA CRNE GORE Imajući u vidu sve navedene rizike, koji se smatraju relevantnim u sledeće dvije godine, kreirana su dva osnovna scenarija, koja se razlikuju u nivou ostvarenja negativnih trendova pomentih rizika. Dok se Realni scenario bazira na optimističkom pristupu limitiranog efekta finanasijske krize na crnogorske ekonomske tokove, Krizni scenario se bazira na pretpostavci značajnijeg ostvarenja ovih rizika u 2009. i 2010. godini. U narednoj tabeli je dat pregleda najupečatljivijih razlika između ova dva scenarija imajući u vidu kretanje makroindikatora. Osnovne pretpostavke Realnog scenarija i Kriznog scenarija – uporedni pregled najvažnijih razlika Realni scenario Realni rast BDP-a u 2009. godini je 5%, crnogorska ekonomja ima relatvno visoku rezistentnost na finansijsku krizu Eksterna tražnja je rigidna u 2009. godini, Globalna finansijska kriza ima limitiran efekat na konkurentnost crnogorskih proizvoda, izvoz roba pada marginalno za 2,5%, dok prihod od turizma u 2009. godini ostaje na nivou iz ove godine. U 2010. godini pretpostavka je de će uslijed ozdravljenja lobalne ekonomije tokom 2010. godine doći do značajnog rasta izvoza imaući u vidu trend njegovog smanjenja tokom 2008 i 2009. godine. Sličan trend i u sektoru usluga, „catch up“ efekat , stagnacije baze iz 2009. godine u sektoru turizma dovodi do rasta prihoda ovog sektora, zajedno sa saobraćajem u nivou od 29,5%. Izvoz 2009. pad -1,2% Izvoz roba 2009. pad -2,5% Izvoz usluga 2009. pad 0% Izvoz u 2010. 25% Izvoz roba u 2009. 19,5% Izvoz usluga u 2010 29,5% Uvoz stagnira u 2009. godini uslijed pada privdedne aktivnosti, ali tokom 2010. godine ponovo raste uslijed jačanja prliva SDI i povečanja agregatne tražnje. Pad uvoza roba i usluga u 2009. -2,5% Rast uvoza roba i usluga u 2010. 11% Priliv SDI u narednom periodu ostaje visok, čineći njihovo učešće u BDP-u na nivou od 11,4% u 2009., 12,9% u 2010. i 10,8% u 2011. godini Uslijed i dalje prisutnog prliva SDI u nekretnine, i usporenog ali i dalje visokog uvoza bruto kapitalna formacija usporava procijenjeni rast iz 2008. goine od 20% i raste u 2009. godini za 7%. Krizni scenario Realni rast BDP-a u 2009. godini je 2,5%, u 2010. se nastavlja trend usporenog rasta crnogorska ekonomija je pogođena finansijkom krizom na sredji rok Eksterna tražnja je izrazito smanjena, niska cijena alumijuma i gvožđa se nastavlja i u 2009. i 2010. godini. Proizvodnja alumijuma je u 2009. prepolovljena, tako da je pad izvoza koji jezapočeo u 2008. godini od 8% nastavljen i u 2009. godini kada izvoz roba pada za 14%. Sa druge strane, prihodi od turizma u 2009. godini pada ju za 2%. Sve se to odražava na pad izvoza od 7,3% u 2009. godini. Izvoz 2009. -7,3% Izvoz roba 2009. -14% Izvoz usluga 2009.-2% Izvoz u 2010. 8,4% Izvoz roba u 2010. 6% Uslijed pada agregatne tražnje kroz smanjenje priliva SDI, usporavanje kreditnog rasta koji ne može biti apsorbovan rastom nominalnih zarada uslijed pada obračunatih stopa doprinosa, dovode do značajnog pada uvoza kako investicionih tako i proizvoda široke potrošnje u 2009. U 2010. godini uslijed veće privredne aktivnosti podstaknute jačim prilivom SDI, odnosno realizacijom odloženih investicija dolazi do rasta uvoza od oko 13%. Pad uvoza roba i usluga u 2009. -20,3% Rast uvoza roba i usluga u 2010. 12,4% Priliv SDI u narednoj godini je usporen, i iznosi svega 8,5% BDP-a u 2009. godini, 9,6% BDP-a u 2010. i 11,1% BDP-a u 2011. godini Uslijed značajnog pada SDI, pada cijena nekretnina, kao i uslijed pada uvoza, bruto kapitalna formacija u 2009. godine pada za 39,3% Zaposlenost u 2009.godine raste za 3,2% Zaposlenost u 2009.godini pada za 3% REALNI SCENARIO – LIMITIRANI UTICAJ GLOBALNE FINANSIJSKE KRIZE NA CRNOGORSKU EKONOMIJU Realni scenario je baziran na pretpostavci limitiranog uticaja finansijske krize na crnogorsku ekonomiju. Kao posljedica limitiranog efekta globalne finansijske krize dolazi dousporavanja privredne aktivnosti u 2009. godini sa 8,1% koliko je procijenjena u 2008. godini na 5% koliko je procijenjena u 2009. godini. Usporavanje privredne aktivnosti je prije svega posljedica usporavanja izvora rasta iz prethodnih godina u 2009. godini. koja se prvenstveno reflektuje na smanjenje uvoza za 2,5-3% u odnosu na 2008. godinu, pad izvoza roba i stagnaciju prihoda od turizma ostvarenih u 2008. godini, pad transfera iz inostranstva za 30%, pad prliva SDI za gotovo 130 miliona € (odnosno 23%), što se sve reflektuje na ostvarenje budžetskog deficita od 2,4% BDP-a. Sa druge strane uslijed očekivanog usporavanja privredne aktivnosti, smanjenja kreditne aktivnosti i agregatne tražnje uz opadajuća inflatorna očekivanja i očekivane niske cijene nafte inflacija ima trend opadanja u 2009. godini. Usljed usporavanja privrednog rasta i stagnacije strateških sektora dolazi do minimalnog pada nezaposlenosti 29
MINISTARSTVO FINANSIJA CRNE GORE EKONOMSKI I FISKALNI PROGRAM ZA CRNU GORU 2008 - 2011. GODINE od 0.5 p.p, koji je ublažen mjerama Vlade kroz poreske olakšice u cilju povećanja osnovice i smanjenje sive ekonomije, tako da se bilježi rast zaposlenosti od svega 2,1% u 2009. godini. Period nakon 2009. godine predstavlja fazu oporavka koji se reflektuje kroz snažan rast izvoza, nešto slabiji rast uvoza, novi priliv SDI, koje su odložene u 2009. godini,oporavak kreditne aktivnosti, što sve dovodi do uspostavljanja makroekoomske stabilnosti posmatrano sa stanovišta nivoa inflacije, stope nezaposlenosti i buđžetskog deficita. Tabela 2.2.1: Glavni ekonomski indikatori <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong>, srednjoročne projekcije za Realni scenario u periodu 2007 - 2011. godine Godina 2007p 2008f 2009f 2010f 2011f BDP u tekućim cijenama, mil. € 2807,90 3339 3716 4099 4452 Realni BDP , mil. € 2378,9 3035,3 3505,5 3901,6 4283,0 Rast realnog BDP, % 10,7 8,0 5,0 5,0 4,5 Inflacija ITZ, % 3 7,7 8,0 5,0 3,5 3,0 Rast zaposlenosti (osobe), % 3,7 6,1 3,2 3,5 3,0 Stopa nezaposlenosti, % 11,9 10,7 9,8 8,8 8,5 Suficit/deficit javnog sektora, % BDP 6,35 1,43 -2,4 -1,2 -0,6 Izvoz roba i usluga, tekuđe cijene, mil. € 1305,1 1322,0 1306,2 1632,9 1947,7 Stope rasta izvoza roba i usluga, % 30,1 14,2 -2,6 11,1 9,4 Uvoz roba i usluga, tekuće cijene, mil. € 2217,8 2520,5 2457,2 2728,2 2985,2 Stope rasta uvoza roba i usluga, % 29,0 13,6 -2,5 11,0 9,4 Bilans razmjene roba i usluga, tekuće cijene, mil. € -912,7 -1198,5 -1151,9 -1095,2 -1037,0 Bilans razmjene roba i usluga, % BDP -32,5 -35,9 -31,0 -26,7 -23,3 Bilans tekućeg računa, tekuće cijene, mil. € -836,3 -1147,2 -1115,1 -1012,0 -970,9 Bilans tekućeg računa, % BDP -29,8 -34,4 -30,0 -24,7 -21,8 Bruto kapitalna formacija, nominalno, mil. € 683,6 820,0 883,0 913 869 Realne stope rasta bruto kapitalnih formacija, % 45,5 20,0 7,7 3,4 -4,8 Spoljni državni dug, mil. € Spoljni dug, % BDP Lična potrošnja Tokom 2007. godine usljed značajnog rasta neto zarada, visokog priliva SDI kao i uslijed ekspanzivne politike bankarskog sektora za posjedicu je imali i značjan rast lične potrošnje, koja je bila podsticaj za potencijalno pregrijavanju crnogorske ekonomije. U tom prvacu, lična potrošnja je porasla sa 1.660,9 miliona € u 2006. godini na 2.157,6 miliona € u 2007. godini, prije svega uslijd rasta kreditne aktivnosti koja je bila karakteristična za tu godinu. Međutim iako je posmatrano u apsolutnim ciframa došlo do značajnog rasta potročnje domaćinstva, ipak posmatrano sa stanoviša učešća lične potrošnje u BDP-u, ona je u odnosu na 2006. godinu opala sa 77,3% na 76,8% BDP-a. Tokom 2008. godine očekuje se nastavk trenda rasta lične potrošnje u svim segmentima (transport, komunikacija, edukacija, hrana i piće, restorani, itd), tako da bi nivo lične potrošnje porastao za 3.2 p.p. i dostigao nivo od 80% BDP-a. Kada su u pitanju izvori finansiranja lične potrošnje za 2008. godinu, ona je prvenstveno finansirana iz daljeg rasta realnog dohotka kao i priliva stranih direktnih investicija za koji postoji pretpostavka da će u 2008. godini premašiti nivo iz 2007. godine od 524,9 miliona €. Sa druge strane uslijed značajnog pada tržišta kapitala kao i uslijed značajnog usporavanja rasta kreditne aktivnosti, posmatrao sa stanovišta stope rasta, ovaj rast je nešto manji u odnosu na 2007 godinu ( 31% na 29,9%). U sferi kontrolisanja bankarskog sisistema CBCG je krajem 2007. godine revidirala politiku obavezne rezerve i usvojila set mjera za ograničavanje kreditnog rasta s ciljem da doprinesu održavanju nivoa sigurnosti i solventnosti banaka, poboljšanju finansijske discipline i boljem upravljanju kreditnim rizicima. U februaru 2008. godine usvojen je novi Zakon o bankama, a set nove podzakonske regulative u septembru 2008. godine. Mjere koje su se odnosile na ograničavanje kreditnog rasta banaka i kretanje nivoa opštih rezervi produžene su do kraja 2008. godine. Prethodne mjere vode značajnom usporavanju kreditne aktivnosti koja će kroz smanjenje odobrenih kredita stanovništvu dovesti do smanjenja lične potrošnje u 2009. godini. Prema projekcijama rasta privredne aktivnosti od 5%, odgovarao bi rast kredita stanovništvu od 14,2%, što je znatno niže u odnosu na projekcije za 2008. godinu (25%). Takođe očekuje se pad SDI 30
Page 2 and 3: MINISTARSTVO FINANSIJA CRNE GORE EK
Page 4 and 5: EKONOMSKI I FISKALNI PROGRAM za CRn
Page 6 and 7: OPŠTI OKVIR POLITIKA I CILJEVA
Page 8 and 9: EKONOMSKI I FISKALNI PROGRAM ZA CRN
Page 10 and 11: PREGLED MAKROEKONOMSKIH INDIKATORA
Page 38 and 39: JAVNE FINANSIJE
Page 56 and 57: STRUKTURNE REFORME
Page 80 and 81:
EKONOMSKI I FISKALNI PROGRAM ZA CRN
Page 82 and 83:
Page 84 and 85:
Page 86 and 87:
Page 88 and 89:
Page 90 and 91:
Page 92 and 93:
Page 94 and 95:
Page 96 and 97:
Page 98 and 99:
Page 100 and 101:
Page 102 and 103:
Page 104 and 105:
Page 106 and 107:
Page 108 and 109:
Page 110 and 111:
Page 112 and 113:
show all

Uvod - Vlada Crne Gore

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?