Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
EKONOMSKI I FISKALNI PROGRAM ZA CRNU GORU 2008 - 2011. GODINE<br />
MINISTARSTVO FINANSIJA CRNE GORE<br />
očekujemo da će se finansiranje obezbijediti iz inostranih izvora. Odsjek za upravljanje dugom i gotovinom je već kontaktirao<br />
potencijalne kreditore i procjenjuje se da postoji mogućnost da se obezbijedi projektovani iznos od 100,0 miliona € za<br />
finansiranje deficita. Međutim, razvoj finansijske krize i njen uticaj na likvidnost i nedostatak povjerenja na kreditnom tržištu,<br />
posebno prema kreditorima sa špekulativnim rejtingom, onemogućavaju dostupnost pouzdanog izvora finansiranja. Navedena<br />
projekcija ne uključuje obaveze koje će nastati po osnovu izgradnje autoputa Bar-Boljare, kao ni druge infrastrukturne<br />
projekte koji nijesu definisani saradnjom sa međunarodnim finansijskim institucijama i bilateralnim kreditorima.<br />
Očekuje se skori završetak tendera za koncesionara za čitav autoput ili jednu dionicu, a Ministarstvo finansija radi na<br />
upoređivanju troškova direktnog zaduživanja i putem koncesija, kao i na izradi fiskalnog okvira za eventualno finansiranje<br />
autoputa. Iako je riječ o značajnom projektu, limiti određeni fiskalnim okvirom obezbijediće da finansiranje ovog projekta<br />
bude održivo sa stanovišta duga, prihoda i otplate duga.<br />
Takođe, u projekcijama duga, nije uzet u obzir eventualni rast obaveza Fonda PIO i Fonda za zdravstveno osiguranje, usljed<br />
negativnih demografskih kretanja strukture stanovništva. Strategija za upravljanje dugom za period 2008-2010. godine, koju<br />
je <strong>Vlada</strong> <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> usvojila ne uzima u obzir ove eventualne obaveze koje bi u značajnoj mjeri mogle uticati na održivost<br />
duga, s obzirom na to da Strategija pokriva trogodišnji period. Inače, osnovni rezultat Analize održivosti duga, iz Strategije za<br />
upravljaje dugom 2008-2010. godine, je da je državni dug <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> u principu održiv, i samo u slučaju negativnog kretanja<br />
BDP i budžetskog deficita u dužem roku mogu se javiti određeni problemi.<br />
Valutna struktura državnog duga <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> je povoljna: unutrašnji dug je u eurima, dok je od ukupnog iznosa spoljnjeg<br />
duga dio obaveza prema Pariskom klubu servisiran u drugim valutama (oko 26% duga u USD i oko 3% u ostalim), kao i<br />
obaveze po osnovu IDA kredita (u SDR). Kamatna struktura je takođe povoljna jer oko 77% iznosa spoljnjeg duga ima fiksnu<br />
kamatnu stopu i kreće se od 2% do 5,8%, dok je u okviru unutrašnjeg duga kamatna stopa 2% kod obaveza po osnovu<br />
restitucije i devizne štednje, i već je uračunata u nominalni iznos duga. Krediti kod domaćih banaka su trenutno najskuplji<br />
i Ministarstvo finansija je već realizovalo značajan dio otkupa ovih kredita i planira se nastavak otkupa i u toku naredne<br />
godine. Prijevremeni otkup kredita je dio mjera Vlade za poboljšanje likvidnosti bankarskog sektora a u skladu sa Zakonom<br />
o mjerama zaštite bankarskog sektora koji je nedavno usvojen u Skupštini.<br />
Glavni izazov kod upravljanja dugom će stoga biti integrisanje poslova vezanih za dug sa raspoloživom gotovinom,<br />
projekcije kretanja gotovine i identifikovanje alternativnih načina zaduživanja Države. Pozajmice od međunarodnih finansijskih<br />
institucija će biti jedan od izvora finansiranja projekata u skladu sa investicionim planovima Vlade <strong>Crne</strong> <strong>Gore</strong> (<strong>Vlada</strong>), ali u cilju<br />
izbjegavanja stvaranja viška gotovine, treba ispitati načine za smanjivanje već planiranih pozajmica i finansiranje projekata<br />
iz raspoloživih sredstava. Ne očekuje se da će biti komercijalnih pozajmica putem izdavanja obveznica i drugih dugoročnih<br />
državnih papira, dok treba nastaviti aktivnosti otkupa duga uslijed budžetskog suficita. Emitovanje državnih papira moguće<br />
je u slučaju refinansiranja odnosno otkupa duga.<br />
Što se tiče uticaja globalne finansijske krize na trošak zaduživanja, s obzirom na to da su glavni izvor finansiranja <strong>Crne</strong><br />
<strong>Gore</strong> međunarodne finansijske institucije, koje u skladu sa svojim kreditnim rejtingom (AAA) pozajmljuju sredstva na<br />
tržištu kapitala po najpovoljnijim uslovima i proslijeđuju ih Crnoj Gori uz maržu do maksimalno 1%, smatramo da se trošak<br />
finansiranja Države neće značajnije povećati. Međutim, međunarodne finansijske institucije dodjeljuju kreditna sredstva<br />
samo za određene projekte i problemi se mogu javiti, kao što je već navedeno, u slučaju potrebe finansiranja tekuće potrošnje<br />
Države.<br />
3.1.4 Budžetske implikacije glavnih strukturnih reformi<br />
Nastavak procesa privatizacije<br />
Primici od privatizacije i prodaje imovine u 2009. godini planirani su u iznosu od 35 miliona €. Planirani iznos primitaka<br />
po osnovu prodaje vojne imovine iznosi 3 miliona €, a ostatak se odnosi na prihod od planirane prodaje imovine i akcija koje<br />
država posjeduje u preduzećima: Institut Simo Milošević Igalo – 20 miliona €, Jadransko brodogradilište Bijela – 4 miliona<br />
€, Duvanski kombinat, AD Podgorica – 2 miliona €, Institut crne metalurgije – 2 miliona €, NIP Pobjeda – 3 miliona € i<br />
Mljekara »Zora« Berane – 1 miliona €. Politika privatizacije u 2009. godini zavisiće od efekata globalne krize na Crnu Goru,<br />
što nije uzeto u obzir u toku pripreme budžeta za 2009. godinu, pa ni u oblasti privatizacije. Pitanje je da li će budžetski plan<br />
prihoda od privatizacije biti ostvaren u novonastaloj situaciji, uzevši u obzir da ni u prethodnoj godini, u značajno povoljnijoj<br />
investicionoj klimi, nije bio do kraja ostvarivan.<br />
Eliminisanje biznis barijera<br />
Direktni budžetski rashodi za eliminisanje biznis barijera planirani na nivou Direkcije za razvoj malih i srednjih preduzeća<br />
Zakonom o budžetu za 2009. godinu iznose 153.333 € a odnose se na sistemsko preispitivanje svih propisa kojima se<br />
reguliše privreda kako bi se eliminisali suvišni, nefunkcionalni i zastarjeli propisi, skratili rokovi u kojima organi uprave<br />
postupaju po zahtjevu stranaka, te smanjili troškovi koji po tom osnovu opterećuju privredne subjekte.<br />
51
Change language