Upoznajte svoja prava i borite se za njih - European Roma Rights ...

ubeđenja, veroispovest, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, svojina, rođenje, ili neko drugo
stanje. Svako ima pravo da bude poštovan kao ljudsko biće. Ljudska prava razlikuju se od potreba,
jer su ljudska prava nešto na šta imamo pravo, dok su potrebe nešto što želimo.
Postoji mnogo različitih vrsta prava, od kojih sva poseduju sledeće odlike:
• Ljudska prava su univerzalna – Ona jednako pripadaju svim ljudskim bićima bez obzira na
njihovu dob, rasu, etnicitet, pol, seksualnu orijentaciju, politička ubeđenja, veroispovest,
nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, svojinu, rođenje ili neki drugi spoljni faktor.
• Ljudska prava su suštinska – Ona su zasnovana na priznanju istinske vrednosti svakog ljudskog
bića. Ona ne moraju da se kupuju, zarađuju ili nasleđuju.
• Ljudska prava su neotuđiva – Ljudska prava neke osobe ne mogu biti oduzeta, predata ili
preneta. Nijedna osoba ili institucija nema pravo da drugo ljudsko biće liši njegovih ili njenih
ljudskih prava. Ovo stoji čak i onda kada se ljudsko pravo ne priznaje ili se zloupotrebljava
od strane jedne države. 3
• Ljudska prava su međusobno zavisna – Sva ljudska prava vrede jednako. Povreda jednog
prava utiče na uživanje drugog. Stoga su ljudska prava međusobno povezana, nedeljiva i sva
jednako bitna za zaštitu ljudskog dostojanstva.
EVROPSKI CENTAR ZA PRAVA ROMA
ŠTA SU LJUDSKA PRAVA
“Ljudska prava se obično smatraju pravima suštinskim za ljudska bića. Koncepcija ljudskog
prava zasniva se na priznanju da svako ljudsko biće ima pravo da uživa njegova ili njena ljudska
prava bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili neko drugo
ubeđenje, nacionalno ili socijalno poreklo, svojinu, rođenje ili neko drugo stanje”.
Human Rights: A basic handbook for UN staff (Ljudska prava: osnovni priručnik za osoblje
UN), OHCHR UN Staff College Project 1999, str. 2.
Prema nacionalnom dnevnom listu Realitatae, sa sedištem u Bukureštu, dana 28. maja 2002,
Dan Joan Karpušor (Dan Ioan Cărpușor), gradonačelnik istočnorumunskog grada Roman u
okrugu Neamt, pokušao je u pratnji lokalne policije i romskih vođa da uvede “karte za dobre
Rome”. Karte su navodno bile izdavane Romima koji su pokazivali dobro ponašanje. Prema
Realitatae, Romima koji ne poseduju ovakve karte bio bi zabranjen prisup u barove, restorane
i diskoteke u Romanu.
Objavljeno u Roma Rights, 3–4/2002
Napad na Rome na ovaj patronizirajući i ponižavajući način napad je na univerzalnost, suštinu
i neotuđivost njihovog ljudskog dostojanstva. Takva politika sugeriše da su neka ljudska
bića više jednaka od drugih, što je protivno utemeljenju ljudskih prava. Ne moramo da
“zaslužimo” ljudska prava ili dostojanstvo, oni su prava nas kao ljudskih bića. Na sreću, u
ovom slučaju izgleda da su neke vođe romske zajednice uočile povredu prava, te ovakve karte
nikada nisu izdate.
15