Upoznajte svoja prava i borite se za njih - European Roma Rights ...

UPOZNAJTE SVOJA PRAVA I BORITE SE ZA NJIH
Šta je diskriminacija?
Diskriminacija se može definisati kao tretman jedne osobe ili grupe kao zasebne, superiorne ili
inferiorne prema drugima, zasnovan na arbitrarnim kriterijima kao što su rasa, boja kože, pol, jezik,
veroispovest, političko ubeđenje ili nacionalno i socijalno poreklo. Diskriminacija na osnovu rase,
boje kože ili etniciteta naziva se rasna diskriminacija, i uvek predstavlja povredu ljudskih prava.
Rasna diskriminacija je svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koje
se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu koji imaju za cilj ili za rezultat
da naruše ili kompromituju priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, prava čoveka
i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj
oblasti ili u svakoj drugoj oblasti javnog života. 2
Diskriminacija na osnovu rase,
boje kože ili etniciteta naziva
se rasna diskriminacija, i uvek Za princip nediskriminacije osnovna su prava članova rasnih,
predstavlja povredu ljudskih etničkih i nacionalnih manjina na jednakost pred zakonom i na
prava
jednaku zaštitu zakona. Međunarodno pravo zabranjuje rasnu
diskriminaciju u određenom spektru oblasti uključujući, ali ne
isključivo, obrazovanje, zdravstvo, smeštaj, zapošljavanje, i obezbeđivanje i pristup javnim dobrima
i uslugama. Države imaju pozitivnu obavezu da sprečavaju, kažnjavaju i ispravljaju rasnu
diskriminaciju, kao i da pregledaju svoje zakone i političke smernice kako bi osigurale da one
nemaju diskriminatorski uticaj na etničke grupe, čak i ako su na površini neutralne (to jest, čak i ako
nemaju za cilj da oštete bilo koju određenu grupu).
Smatra se da diskriminacija ima dva oblika: “neposredni” i “posredni”. Prema Direktivi Saveta
Evropske unije 2000/43/EC o primeni principa jednakog tretmana bez obzira na rasu ili etnicitet,
neposredna diskriminacija se pojavljuje tamo “gde se jedna osoba tretira sa manje naklonosti nego
što druga osoba jeste tretirana, bila je tretirana ili bi bila tretirana u istoj situaciji, a na temelju
rasnog ili etničkog porekla”. Primer za to može biti biro za zapošljavanje koji, u praksi, odbija da
prihvati nezaposlene Rome ili agencija za smeštaj, koja, namerno i planski, Romima dodeljuje
smeštaj ispod standarda.
Mnogi od nas primećuju napadna diskriminatorna dela. Da li je vama ili nekome koga znate ikada
bila odbijena usluga u kafeu ili restoranu zato što je konobar ili vlasnik rekao da ne služi “Cigane”?
Da li znate nekoga ko nije dobio posao, stan ili medicinsku pomoć zato što je on ili ona Rom? Da
li ste ikada videli znak koji zabranjuje prisustvo “Cigana” ili “Roma”? Ovo su sve krupni diskriminatorni
činovi koji se na nesreću pojavljuju često u Evropi.
Druga kategorija diskriminatornih činova su dela gde reč “Rom” ili “Ciganin” nije eksplicitno
korišćena, ali gde je moguće pokazati da se odigrala diskriminacija. Na primer, mnogi kafei sada
ulazak Romima i drugim osobama sa tamnom kožom odbijaju pod izgovorom da zahtevaju “članstvo
u klubu”, ili tako što kažu da je u toku privatna zabava. Slično tome, često se izveštava da se
30
EVROPSKI CENTAR ZA PRAVA ROMA