Upoznajte svoja prava i borite se za njih - European Roma Rights ...
Upoznajte svoja prava i borite se za njih - European Roma Rights ...
Upoznajte svoja prava i borite se za njih - European Roma Rights ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
UPOZNAJTE SVOJA PRAVA I BORITE SE ZA NJIH<br />
nih problema i promovisanju poštovanja ljudskih <strong>prava</strong>; da one čine centar <strong>za</strong> usklađivanje delatnosti<br />
nacija. Ovi ciljevi naznačeni su u Povelji UN, a trenutno postoji 191 država članica u Ujedinjenim<br />
nacijama saglasna u podržavanju ovih ideja. U UN postoji šest glavnih organa. To su: Generalna<br />
skupština, Savet bezbednosti, Ekonomski i socijalni savet, Starateljski savet, Sekretarijat i<br />
Međunarodni sud pravde. Sve države članice <strong>za</strong>stupljene su na Generalnoj skupštini, ali to ne važi<br />
<strong>za</strong> neke manje organe UN. Da biste više saznali o delatnostima glavnih organa UN-a, možete<br />
po<strong>se</strong>titi UN internet stranicu na adresi: http://www.un.org/Overview/brief.html.<br />
Jedno od najvećih dostignuća UN je razvoj međunarodnog <strong>prava</strong> o ljudskim pravima. Za manje od<br />
polovine veka, UN je “nadgledao razvoj i kodifikaciju ljudskih <strong>prava</strong> u glavnom pokušaju da ih<br />
pomeri iz oblasti etičkih načela ka obavezujućem <strong>za</strong>konu.” 3 Na primer, Opšta deklaracija o pravima<br />
čoveka postavila je temelj <strong>za</strong> više od 80 konvencija, ugovora i deklaracija. Ovo pokazuje centralnu<br />
ulogu koju ljudska <strong>prava</strong> igraju u radu Ujedinjenih nacija.<br />
Sistem UN, kao i njegovi unutrašnji instrumenti <strong>za</strong> ljudska <strong>prava</strong> mogu <strong>se</strong> činiti složenim i prilično<br />
zbunjujućim, po<strong>se</strong>bno na prvi pogled – kako pokazuje i dole navedena mapa UN sistema ljudskih<br />
<strong>prava</strong>. Mada je taj sistem veliki i složen, ne mora biti obeshrabrujući. Ostatak ovoga poglavlja<br />
posvećen je objašnjavanju sistema ljudskih <strong>prava</strong> u UN.<br />
Meðunarodni ugovori o ljudskim pravima<br />
Prateći poglavlja 1 i 2 počeli smo da <strong>se</strong> upoznajemo sa najšire poštovanim međunarodnim standardom<br />
u oblasti ljudskih <strong>prava</strong>, Opštom deklaracijom o pravima čoveka UN. Ovaj dokument UN<br />
su usvojile 1948. godine, nakon zverstava koja su <strong>se</strong> dogodila tokom Drugog svetskog rata, proglasivši<br />
ga “<strong>za</strong>jedničkim standardom dostignuća <strong>za</strong> sve narode i nacije.” Ipak, to je samo jedan deo<br />
međunarodnih ugovora o ljudskim pravima, koji takođe obuhvataju i Međunarodni pakt o<br />
ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR) i Međunarodni pakt o građanskim i<br />
političkim pravima (ICCPR), <strong>za</strong>jedno sa njegova dva Opcionalna protokola.<br />
Razlika koja deli Deklaraciju od ova dva ugovora je njen pravni status. Budući da je deklaracija<br />
UDHR nije pravno obavezujući dokument, već određuje opšte principe i standarde u oblasti<br />
ljudskih <strong>prava</strong>. Iako nema zvaničnu pravnu snagu, smatra <strong>se</strong> da su mnogi od njenih članova<br />
“običajno međunarodno pravo”, što znači da <strong>se</strong> razvila kroz konsistentnu praksu država koje<br />
priznaju svoju pravnu obavezu da <strong>se</strong> ponašaju prema ovim standardima. Vlade prilaze deklaracijama<br />
onako kako bi prišle pravno obavezujućem dokumentu, ali ovo čine samo da ukažu podršku<br />
idejama i standardima koje taj tekst osvetljava. ICESCR i ICCPR su, međutim, konvencije<br />
(ponekada često nazivani još i ugovori i paktovi) koje utvrđuju međunarodne norme i standarde,<br />
50<br />
EVROPSKI CENTAR ZA PRAVA ROMA
Change language