Upoznajte svoja prava i borite se za njih - European Roma Rights ...

UPOZNAJTE SVOJA PRAVA I BORITE SE ZA NJIH
Iz bolnog iskustva znamo da tlačitelj nikada ne daje slobodu rado; nju tlačeni moraju zahtevati.
Iskreno govoreći, ja tek treba da se angažujem u kampanji za neposredno delovanje koja
je bila “dobro tempirana” prema mišljenju onih koji nisu neopravdano propatili od bolesti
segregacije. Sada već godinama ja čujem reč “Čekaj!”. Ona odzvanja prodorna i dobro poznata
u ušima svakog crnca. Ovo “čekaj” uvek znači “nikada.” Mi moramo konačno da uvidimo,
sa jednim od naših pravnika, da je “pravda koja se dugo odlaže – uskraćena pravda. [...]
Izražavate veliki stepen uznemirenosti zbog naše želje da kršimo zakone. To je svakako zabrinutost
s pravom. Pošto mi tako marljivo podstičemo narod da poštuje odluku Vrhovnog suda iz
1954. koja stavlja izvan zakona segregaciju u javnim školama, to što svesno kršimo zakon na
prvi pogled može izgledati priličan paradoks. Neko se može upitati i ovo: “Kako možete zastupati
kršenje nekih, a poštovanje drugih zakona?” Odgovor leži u činjenici da postoje dve vrste
zakona: pravedni i nepravedni. Ja sam prvi koji zagovara poštovanje pravednih zakona. Pojedinac
ima ne samo pravnu, već i moralnu odgovornost da poštuje pravedne zakone. Nasuprot
ovome, pojedinac ima moralnu odgovornost da se usprotivi nepravednim zakonima. Slažem se
sa mišljenjem sv. Avgustina da “nepravedan zakon uopšte nije zakon.”
Građansku neposlušnost u novije vreme primenjuju aktivisti za zaštitu prirodne sredine. Na primer,
grupa Greenpeace – sada jedna od najpoznatijih i najuspešnijih grupa za zaštitu prirodne sredine –
započela je 1971. kampanju protiv uništavanja prirodne okoline, kada je mali čamac u kome su se
nalazili volonteri i novinari uplovio u oblast Amchitka severno od Aljaske, gde je vlada SAD
izvodila podzemna nuklearna ispitivanja, kako bi “bili svedoci” u ispitivanjima. Do danas, sastavni
deo strategije Greenpeacea ostaje “nenasilni konflikt visokog profila u cilju podizanja nivoa i
kvaliteta javne debate.”
Neposredna delatnost od strane Roma
Neki aktivisti koji se bave ljudskim pravima Roma u Evropi pribegli su metodama neposrednog
delovanja. Kasnih osamdesetih i početkom devedesetih, nevladina organizacija sa sedištem u Hamburgu
Romski nacionalni kongres (Roma National Congress) organizovala je narodni pokret od
nekoliko hiljada Roma, prvenstveno u Zapadnoj Nemačkoj, kako bi se suprotstavio njihovom
najavljenom proterivanju, prvo u Jugoslaviju, a zatim, kada je ta država propala, u države njene
naslednice. Za vreme opštenarodne delatnosti, aktivisti Romskog nacionalnog kongresa dobijali su
pretnje proterivanjem, a razni simpatizeri marširali su mesec dana od regionalne prestonice u
Zapadnoj Nemačkoj, pozivajući se na ono što su oni formulisali kao “pravo na ostanak”: pravo da
ostanu u Nemačkoj i da ne budu silom iseljeni. Ovaj protest ostao je do danas jedno od visokih
dostignuća romskog pokreta, po tome što su aktivisti Romskog nacionalnog kongresa uspešno
okupili Rome da se bore za svoja prava, pod jakim pritiskom nemačkih vlasti da se povinuju nalozima
za proterivanje. Pored toga, pokret određuje jednu od najvidljivijih i najdoslednijih građanskih
aktivnosti protiv krajnje restriktivnih pravila protiv stranaca i praksi, koje i sada prevladavaju,
kao što su i tada, u zapadnoj Evropi, a trenutno se usvajaju i u centralnoj i istočnoj Evropi.
190
EVROPSKI CENTAR ZA PRAVA ROMA