Upoznajte svoja prava i borite se za njih - European Roma Rights ...

KAKO SE ŠTITE LJUDSKA PRAVA? DRŽAVNE INSTITUCIJE I UJEDINJENE NACIJE
periodično ispitana od strane komiteta. Kod većine ugovora ovo se događa približno jednu godinu
nakon ratifikacije, i potom uglavnom svakih narednih 4 do 5 godina. Plan državnih izveštaja ugovornim
telima, kao i spiskove onih država koje su ratifikovale određeni ugovor možete naći na:
http://www.unchr.ch/html/menu2/convmech.htm.
U ugovorima, države naznačavaju korake koje su preduzele kako bi ispunile određene ugovorne
obaveze. Odgovarajući komitet daje mišljenja i zaključke zasnovane na državnom izveštaju kao i
odgovarajućoj informaciji dobijenoj od NVO i drugih posmatračkih tela. 6 Takođe, on može davati
opšte preporuke na određena pitanja i teme. Komitet, međutim, ne može nametati državi svoje
nalaze i preporuke.
Prema nekim ugovorima, takođe je moguće podneti pojedinačne tužbe protiv jedne države. Ovaj
oblik traženja pravnog leka dozvoljava tužitelju da zatraži primenu leka koji ona ili on nisu mogli
ostvariti unutar same države, kao i da se spreče buduće slične povrede. Da bi se, međutim, ova procedura
izvršila, nekoliko faktora mora biti zastupljeno. Prvi je formalni pristanak od strane države
putem ratifikacije člana protokola određenog ugovora koji se primenjuje na taj proces. Isto tako,
tužba mora zadovoljiti određene standarde prihvatljivosti. O prihvatljivosti tužbi raspravljaće se
više u poglavlju 8 koje govori o sporenju.
I ICCPR i ICESCR imaju svoja posmatračka tela. U slučaju ICCPR, to je Komitet za ljudska prava
(HRC). HRC se sastoji od 18 eksperata iz oblasti građanskih i političkih prava određenih u ICCPR.
Komitet svakih pet godina razmatra da li država ispunjava svoje ugovorne obaveze. Pored toga, za
one države koje su ratifikovale prvi Opcioni protokol, HRC može saslušati tužbe od strane pojedinaca,
čak i kada država nije na redu za razmatranje.
U svom pregledu državnih izveštaja, HRC često iznosi svoju zabrinutost po pitanju rasne i etničke
diskriminacije. On takođe čini poseban osvrt na položaj Roma u nekoliko evropskih država. Na
primer, u nedavnim zaključcima o posmatranju Slovačke, Komitet je izrazio zabrinutost zbog
neprestane diskriminacije protiv Roma i utvrdio da:
„Država članica treba da preduzme sve potrebne mere kako bi iskorenila diskriminaciju protiv
Roma i omogućila praktično uživanje njihovih prava prema Paktu. Država članica je
takođe trebalo da učini veće napore kako bi obezbedila mogućnosti za Rome da koriste svoj
jezik u zvaničnim komunikacijama, obezbedila dostupne socijalne usluge, pružila obuku za
Rome kako bi ih osposobila za zaposlenje, i stvorila mogućnosti zapošljavanja za njih.
Komitet bi želeo da dobije pune detalje usvojene politike i njene rezultate u praksi”. 7
Poštovanje ICESCR se nadgleda preko Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava
(CESCR). Ovaj Komitet takođe se sastoji od 18 stručnjaka i zahteva izveštaje od država članica
svakih pet godina. CESCR je zainteresovan za naznačavanje zabrinutosti po pitanju rasne diskriminacije
u svojim izveštajima i to čini u mnogim prilikama. U nedavnom izveštaju o Poljskoj,
EVROPSKI CENTAR ZA PRAVA ROMA
55