Upoznajte svoja prava i borite se za njih - European Roma Rights ...

UPOZNAJTE SVOJA PRAVA I BORITE SE ZA NJIH
Konačno, treba da se upoznate sa ustavom svoje zemlje i celokupnim antidiskriminatornim zakonodavstvom
ili politikom koja postoji o datom pitanju. Zakoni i politika koji se odnose na određene
povrede ljudskih prava koje obično trpe romski pojedinci i zajednice, kao što su prava i odredbe o
smeštaju, takođe treba da budu izmenjeni po ovim pitanjima.
Podnošenje tužbe Evropskom sudu za ljudska prava 6
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, Francuska, samo je jedan od broja međunarodnih sudova
ili drugih tribunala koji pretresaju tužbe iz oblasti ljudskih prava. U Evropi, međutim, on se
nalazi među najmoćnijim i najpristupačnijim međunarodnim sudovima po pitanjima pravde za
ljudska prava. Kako je to sud kome su se okrenule romske porodice u slučaju Ostrava, ovde ćemo
ukratko usmeriti pažnju na njega.
Mnoge tužbe Evropskom sudu za ljudska prava podnose se bez pomoći pravnika. U tome leži velika
snaga ovoga sistema, Evropska konvencija za ljudska prava nije složeno zakonsko telo, ona je
zasnovana na osnovnim, univerzalno prihvaćenim, predstavama poštenja, pravičnosti i poštovanja
prema drugima. Ne treba da budete pravnik da biste izrazili nepravdu i artikulisali kako izgleda biti
ugnjetavan. Osim od strane samih žrtava, tužbe se mogu podnositi od strane “predstavnika” koji ne
treba da imaju posebne kvalifikacije osim ovlašćenja žrtve da deluju na taj način. Svako može biti
predstavnik – na primer prijatelj, neko ko radi sa tom zajednicom, sveštenik, itd.
Ipak, u najranijoj fazi tužbe važno je obezbediti pomoć advokata kome je poznato pravo Evropske
konvencije, obzirom na to da postoji zaključak da su mnoge tužbe koje primi Sud tehnički nepotpune
iz ovog ili onog razloga. Postoje četiri glavne prepreke koje tužilac mora preći da bi se njegova
tužba razmotrila:
Tužba se mora ticati navodne povrede jednog od prava određenih Konvencijom ili jednim od
njenih Protokola;
Tužilac je morao pokušati da reši njegovu ili njenu tužbu putem korišćenja svih dostupnih
pravnih lekova u sopstvenoj zemlji;
Tužba se mora podneti u roku od šest meseci nakon neuspeha poslednjeg pokušanog
domaćeg leka; i
Tužilac mora biti žrtva nepravde koju on ili ona navodi.
Najveći deo tužbi Sud odbija zato što tužilac nije “iscrpeo” moguće pravne lekove u njegovoj ili
njenoj zemlji. To znači, zato što nije pokušao sve razumne puteve za traženje pravde kod kuće pre
nego što se obratio Sudu. Mnoge tužbe se takođe odbijaju i zato što nepravda, mada je postojala,
nije bila direktno u vezi sa pravom zaštićenim Konvencijom. Na primer, Konvencija ne garantuje
176
EVROPSKI CENTAR ZA PRAVA ROMA