Upoznajte svoja prava i borite se za njih - European Roma Rights ...

i kulturnih aspekata ovoga problema” te da to “ne može igrati odlučujuću ulogu u [presudi] o pojedinim
slučajevima”. Konačno, Sud je utvrdio da nema nadležnost da razmatra zahteve tužilaca za
plan obrazovne reforme ili sveopštu zabranu rasne diskriminacije i kompenzatorno školstvo.
Angažovanje Evropskog suda
ERRC je smatrao da je presuda Ustavnog suda bila fatalno pogrešna. Nakon što su iscrpeli sve
domaće lekove – to jest nakon što više nisu mogli da se obrate za pravdu nijednom drugom sudu
ili nijednoj drugoj vlasti u Češkoj Republici – dana 28. aprila 2000. romski roditelji i njihova deca
obratili su se, uz pomoć ERRC, Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Njihov apel Evropskom
sudu saopštava da njihovo upisivanje u specijalne škole sadrži “ponižavajući tretman” u
povredi člana 3 Evropske konvencije za ljudska prava. Čineći to, on se oslanja na ranije odluke
suda u Strazburu koje su jasno odredile da “posebna važnost treba da se obrati diskriminaciji zasnovanoj
na rasi”. Molba dalje tvrdi da je tužiteljima bilo uskraćeno pravo na obrazovanje, u povredi
člana 2 Protokola 1 Konvencije; da su oni pretrpeli rasnu diskriminaciju prilikom uživanja prava
na obrazovanje, u povredi člana 14; te da procedura koja je dovela do njihovog uključivanja u
specijalnu školu nije obezbedila minimalne prerekvizite obaveznog procesa zahtevanog članom
6(1). Molba traži od Evropskog suda za ljudska prava da utvrdi povredu gorenavedenih odredbi
Konvencije i da dosudi pravedno zadovoljenje. Tužba je sada uključila roditelje 18 dece, budući da
su se novi tužitelji pridružili prvobitnoj tužbi.
Pre pravnog spora protiv rasno segregirajućeg obrazovanja Roma u Češkoj Republici, mnogo ljudi
– u stvari verovatno većina ljudi u Češkoj Republici – bilo je svesno činjenice da većina romske
dece pohađa škole za mentalno retardiranu decu. Češka vlada je svakako imala saznanje o problemu
da su romska deca bila opsceno prezastupljena u “specijalnim školama”. I, naravno, romski
roditelji bili su bolno svesni činjenice da su njihova deca dobijala manje-više bezvredno obrazovanje.
Međutim, niko u Češkoj Republici ovo nije postavio kao pravno pitanje, pitanje osnovnih
ljudskih prava, koje bi se nametnulo putem pravnog spora na sudovima.
Štaviše, za vreme dokumentacije za pravni spor u Češkoj Republici, mnogi, inače saosećajni ljudi,
izjavili su ERRC-u da bi pravni spor bio “previše radikalan” i da treba iznaći druga sredstva kako
bi se okrenulo problemu rasno segregirajućeg školstva u Češkoj Republici. ERRC i romski roditelji
kojih se ovo direktno ticalo poveli su pravni spor, između ostalih razloga, i zato što bez pritiska sudskog
naloga nije izgledalo verovatno da će češka vlada ikada iznaći dovoljno političke volje da
otpočne da se bavi problemom rasno segregiranog obrazovanja.
U vreme pripreme ovog priručnika o ljudskim pravima – početkom 2004. – Evropski sud još uvek
nije doneo presudu po ovoj optužbi. Sama ova činjenica deluje otrežnjavajuće – pravni sporovi
EVROPSKI CENTAR ZA PRAVA ROMA
SPORENJE ZA LJUDSKA PRAVA
171