Upoznajte svoja prava i borite se za njih - European Roma Rights ...

UPOZNAJTE SVOJA PRAVA I BORITE SE ZA NJIH
Javne demonstracije su postale istorijska referentna tačka za pokrete otpora. Na primer, u Južnoj
Africi, nasilno suzbijene javne demonstracije u mestima Sharpeville 1960. i Soweto 1976. na kraju
su postale centri okupljanja za otpor rasističkom režimu aparthejda.
Nenasilna građanska neposlušnost
U mnogim slučajevima javne demonstracije su zakonite. Kako je napomenuto gore, one su garantovane
međunarodnim pravom o ljudskim pravima. Međutim, u nekim slučajevima nisu. Najmanje
jedna škola misli o ljudskim pravima – pristalice “građanske neposlušnosti” – zagovara (nenasilno)
kršenje zakona u cilju vršenja pritiska.
U drugoj polovini 20. veka, možda najuticajniji zagovornik nenasilne građanske neposlušnosti kao
načina da se dovede do socijalne promene bio je Mahatma Gandi. Tokom više decenija rada, prvo
sa indijskom manjinom u Južnoj Africi, zatim na ostvarivanju
“Graðanska neposlušnost nezavisnosti Indije od britanske kolonijalne uprave, Gandi je
postaje sveta dužnost kada razvio pristup koji je podrazumevao “nenasilno oružje Satya-
država ostane bez zakona ili graha1 i odbijanje saradnje.” U njegovom pisanju i delima kon-
je korumpirana, što je isto.”
cepti “građanske neposlušnosti” i “odbijanja saradnje” usko su
povezani: “Odbijanje saradnje i građanska neposlušnost su
različiti, ali [su] grane istog drveta zvanog Satyagraha (snaga istine). [...] Odbijanje saradnje sa
zlom ista je dužnost kao i saradnja sa dobrim.” Gandi je karakterisao građansku neposlušnost kao
“dokazivanje prava koje bi zakon trebalo da daje ali ga on umesto toga odbija” i jednom prilikom
je izjavio da, “građanska neposlušnost postaje sveta dužnost kada država ostane bez zakona ili je
korumpirana, što je isto.”
Možda je najjasniji primer Gandijeve građanske neposlušnosti bila “So Satyagraha” iz 1930. 2 Britanski
monopol na so u Indiji nalagao je da je prodaja ili proizvodnja soli od strane bilo koga osim
britanske vlade zakonom kažnjiv krivični prekršaj. U nizinskim priobalnim oblastima Indije so je
bila lako dostupna, ali su ljudi bili prisiljeni da kupuju ovaj mineral koji su inače mogli lako
besplatno prikupiti za sopstvene potrebe. Gandi je prvo uputio pismo tadašnjem vicekralju Indije,
lordu Irwinu, 2. marta 1930. izjavljujući: “Ukoliko moje pismo ne ostavi nikakav uticaj na Vaše
srce, jedanaestog dana ovoga meseca ja ću krenuti sa koliko god mogu skupiti saradnika iz ašrama
i odbiti da se povinujem odredbama Zakona o soli. Ovaj porez smatram najnepravednijm od svih
sa stanovišta siromašnog naroda. Kako je pokret za nezavisnost suštinski pokret za najsiromašnije
u ovoj zemlji, otpočeće obračun sa ovim zlom.” Tako je Gandi doveo u vezu nepravedne zakone o
oporezivanju i kontrolu nad indijskim resursima, a time i njen suverenitet i nezavisnost od strane
kolonijalne moći. Druga značajna karakteristika ove Satyagrahe bila je da su sirovinu o kojoj je reč
– so – ljudi u celoj Indiji koristili bez obzira na kastu, klasu, etnicitet i veru, te je stoga mogla okupirati
misli svih Indijaca.
188
EVROPSKI CENTAR ZA PRAVA ROMA