Upoznajte svoja prava i borite se za njih - European Roma Rights ...
Upoznajte svoja prava i borite se za njih - European Roma Rights ...
Upoznajte svoja prava i borite se za njih - European Roma Rights ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
UPOZNAJTE SVOJA PRAVA I BORITE SE ZA NJIH<br />
Krivični postupci: Oni koji su pretrpeli zloupotrebu od strane javnog službenika (bilo da <strong>se</strong> radi o<br />
policiji ili nekom drugom predstavniku države), ili su bili žrtve nasilnog zločina počinjenog od strane<br />
nedržavnog počinioca sa treće strane (uključujući tu i rasno motivisan nasilan zločin) mogu podneti<br />
krivičnu tužbu policiji ili javnom tužiocu. Vojnom osoblju može <strong>se</strong> suditi u krivičnim postupcima, ali<br />
ovo <strong>se</strong> može izvoditi putem vojnih sudova. U nekim državama <strong>se</strong> ostavlja diskreciji javnog tužioca da<br />
li će otvoriti tužbu <strong>za</strong> zločin. Ova diskreciona moć u nekim državama predstavlja problem <strong>za</strong> Rome<br />
koji su bili žrtve nasilnih napada, jer <strong>za</strong>hvaljujući tužiocima koji odbijaju da tužbom gone počinioce<br />
rasno motivisanog zločina, oni doživljavaju dodatnu diskriminaciju u sistemu.<br />
Krivični postupci imaju <strong>za</strong> cilj da kazne prekršioca <strong>za</strong> počinjeni zločin. U većini slučajeva, <strong>za</strong> žrtve<br />
ne postoji kompen<strong>za</strong>cija. Pravni lekovi mogu uključiti razrez globe, otpuštanje u slučaju policajaca,<br />
uslovnu slobodu ili kaznu <strong>za</strong>tvorom.<br />
Građanske parnice: Ove parnice <strong>za</strong>snovane su na građanskim <strong>za</strong>konicima zemalja, običajnom<br />
pravu i/ili odredbama obligacionog <strong>prava</strong>. U građanskim parnicama, pojedinac može dobiti finansijsku<br />
kompen<strong>za</strong>ciju naloženu od suda koju isplaćuje odgovorna strana i različite oblike injunktivnog<br />
leka. Razlika koja <strong>se</strong> obično povlači između krivičnih postupaka i građanskih parnica je ta<br />
što je javni interes o kome <strong>se</strong> radi u krivičnim postupcima uglavnom iznad građanske parnice. Kao<br />
primer, u krivičnom postupku protiv neke osobe optužene <strong>za</strong> ubistvo država privodi pravdi pojedinca<br />
<strong>za</strong> veoma ozbiljnu povredu normi ubistva u <strong>za</strong>jednici (sa mogućim rezultatom da će ubica biti<br />
lišen slobode ili, na nekim mestima, i života). U krivičnom postupku <strong>za</strong> ubistvo, nije verovatno da<br />
će porodica žrtve dobiti ikakav oblik nadoknade osim <strong>za</strong>dovoljenja da vidi ubicu u <strong>za</strong>tvoru. U<br />
građanskoj parnici postavljenoj <strong>za</strong> isti zločin, porodica žrtve išla bi na sud kako bi pokušala da natera<br />
ubicu da joj isplati nadoknadu (obično u vidu novca) <strong>za</strong> patnju koju je porodica pretrpela zbog<br />
gubitka svoga člana i štetu nanetu od strane ubice. Primer <strong>za</strong> to može <strong>se</strong> naći u polju ispod.<br />
174<br />
Dana 21. jula 1995. Rom tinejdžer Mario Goral bio je žrtva smrtonosnog napada od<br />
strane grupe skinhedsa u centralnom slovačkom gradu Žiar nad Hronom. Oko 30 skinhedsa<br />
besnelo je toga dana kroz grad i napalo nekoliko mladih <strong>Roma</strong> polugama i noževima.<br />
Osamnaestogodišnji Mario Goral uhvaćen je pre nego što je mogao pobeći u<br />
svoju kuću, te je do besvesti pretučen. Zatim su ga dvojica skinhedsa polila mešavinom<br />
benzina i polistirena koju su unapred pripremili i <strong>za</strong>palili ga. Kao rezultat toga, mladi<br />
Rom pretrpeo je opekotine drugog i trećeg stepena na preko 60% tela, izdahnuvši u bolnici<br />
de<strong>se</strong>t dana kasnije, 31. jula 1995.<br />
Dvojica skinhedsa proglašena su krivim od strane krivičnog suda. Jedan je bio osuđen<br />
<strong>za</strong> ubistvo, a drugi <strong>za</strong> ne<strong>za</strong>konito ponašanje, te <strong>za</strong> rasno motivisano nasilje. Osuđeni su<br />
svaki na po 7.5 godina i 8 me<strong>se</strong>ci u <strong>za</strong>tvoru. U građanskim parnicama koje su nakon<br />
toga usledele, sud je dodelio roditelju žrtve nadoknadu ne samo <strong>za</strong> pretrpljenu finansij-<br />
EVROPSKI CENTAR ZA PRAVA ROMA
Change language