Indpendent Agencies Report - Alb, Ser, Eng.pdf - QKSS

mnogi slučajevi kršenja ljudskih prava koja počine zvaničnici iz međunarodnih institucija prođu
neprimećeno od Ombudsmana.
Izgleda da je nezavisnost Glavnog revizora u opasnosti zbog toga što je sadašnjeg Glavnog revizora
postavio Međunarodni civilni predstavnik (ICR) i zbog toga što izgleda da ne postoje pravni lekovi koje
Glavni revizor može da upotrebi da bi se žalio/la u slučaju da ga/nju ICR razreši dužnosti. Slično
Ombudsmanu, postupanje po preporukama i u skladu sa izveštajima Glavnog revizora je uopšte na
nezadovoljavajućem nivou, verovatno i zato što ne postoje sankcije koje bi se mogle primeniti ukoliko
javna institucija vlasti ne postupi u skladu sa njegovim preporukama. Takođe je bilo vrlo malo diskusija
o nalazima Glavnog revizora u Skupštini Kosova, što ukazuje na to da Skupština pridaje vrlo malo
važnosti izveštajima Glavnog revizora. Na odnosu između Glavnog revizora i novoosnovanog
Nadzornog odbora za javne finansije još uvek treba da se radi, da se razjasni da li će odbor sa trenutnom
strukturom nastaviti da postoji u Skupštini. Glavni revizor je takođe suočen sa nedovoljnim sredstvima
koja se za njegov rad izdvajaju i nedostatkom podrške od Vlade.
Kao što je to slučaj sa Ombudsmanom, aktivnosti Glavnog revizora u odnosu na institucije bezbednosti
mogu biti kompromitovane zahtevom za klasifikacijom informacija koji je propisan
zakonom, i
mogućnošću (naročito od Obaveštajne agencije Kosova) da utiče na rezultat procesa dobijanja
sigurnosnog odobrenja za službenike Kancelarije Glavnog revizora. Drugi oblici mogućeg intervenisanja
Vlade u toku aktivnosti Glavnog revizora, poput odlaganja objavljivanja izveštaja, ‘’doterivanja’’
izveštaja i vršenja pritiska na službenike (čak i na zamenika Glavnog revizora) umanjuje kredibilitet
Glavnog revizora i može dovesti do još većeg ignorisanja njegovih nalaza i preporuka i to naročito od
zvaničnika sektora bezbednosti.
Strategijski i zakonski okvir kojim je uređen rad Agencije za borbu protiv korupcije su postavljeni, ali
njihova implementacija nema dovoljnu podršku Vlade. Kao u slučajevima Ombudsmana i Glavnog
revizora, ima vrlo malo postupanja po preporukama iz izveštaja Agencije. Najslabija tačka, je međutim,
nedostatak volje Javnog tužilaštva da pokrene proces krivičnog gonjenja u slučajevima koje Agencija
istraži i koje im prijavi. Pošto Agencija nema ovlašćenja da sama pokrene procedure krivičnog gonjenja,
činjenica da zavisi od nevoljnog Javnog tužilaštva je glavni element koji Agenciju čini neefikasnom.
74