Preuzmite kompletan časopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 008
A. K. Džaješ (Jayesh, A. K.)
Odsek za englesku književnost
Fakultet za engleski jezik i strane jezike
Hajderabad, Indija
Kanon ili ne*
SAŽETAK: U poslednjih stotinak godina zapadni kanon umnogome je doprineo
potvrdi prestiža i vrednosti zapadne civilizacije. Uslov mogućnosti prestiža
civilizacije – ubeđenje Zapada u superiornost svoje civilizacije – može se videti
još kod Karl Otfrid Milerovog odbacivanja – oko 1840. godine – antičkog modela
grčke istoriografije u zamenu za arijevski model. Antički model, koji je postojao
od antičke Grčke i Rima do doba prosvetiteljstva, predstavljao je grčko viđenje
istorije na koje su se pozivale tako uticajne ličnosti kao što su Eshil, Euripid,
Herodot, Diodor sa Sicilije, Isokrat, Pausanija, Apolodor, Palefat, Konon i
Platon. Model je priznavao grčku kulturnu zaduženost susednoj staroegipatskoj
i feničanskoj civilizaciji, a grčka dostignuća u raznim oblastima, kao što su
astronomija, pravo, mit, medicina, matematika, filozofija, religija i nauka,
smatrana su rezultatom bliskih kulturnih kontakata sa superiornom egipatskom
civilizacijom. Važno je primetiti da u periodu koji se razmatra, 1820–1840, nisu
postojali ni arheološki ni lingvistički dokazi zbog kojih bi klasičari smatrali
da je promena iz antičkog u arijevski model neophodna. Prema tome, razlozi
za prihvatanje potonjeg modela, kao što Martin Bernal tvdi, moraju se tražiti
u kulturnom miljeu toga doba, kojim su dominirali romantizam, rasizam i
napredak, kao i strah aristokratije od revolucija. Ovaj milje, osim što je doveo
do promene u egejskoj istoriografiji – novi model je u početku negirao uticaj
Egipta na Grčku, ali u periodu posle 1880. godine, kada je sve veći antisemitizam
doveo do ekstremnog arijevskog modela, koji je poricao i feničanske (antički
narod zapadnosemitskog porekla) uticaje – u osnovi je odredio na koji način
će se posthumboltova pruska Altertumwissenschaft (antička nauka) razvijati.
Akademski ugled Altertumwissenschafta i njene engleske varijante, klasicizma,
obezbedio je poreklom opsednutoj Evropi apsolutno, autohtono i čisto – tj.
arijevsko – kulturno mesto porekla u antičkoj Grčkoj. Ovu retrojekciju Grčke i
poricanje spoljnih i vanevropskih izvornih uticaja na grčku kulturu i, prema tome
evropsku, pratilo je izgnanstvo ostatka sveta iz okvira civilizacije. Za zapadnu
elitu, civilizacija ih je činila „superiornijim” i superiornost – koju su podržavali
* Zapadni kanon zapravo predstavlja „dela iz filozofije, književnosti, istorije i umetnosti koja se protežu od
sta rih Gr ka pa sve do da nas” (Serl, „Kri za”, 26). Ov de, iz pre sve ga prag ma tič kih raz lo ga, nje go vo zna če nje
ograničeno je najvećim delom na književna dela. Proizvoljnost ograničenja, ako je uopšte i ima, proizlazi iz
toga što ovaj esej u pristupu kanonu koristi Zapadni kanon: knjige i škola vekova, i bez ob zi ra na to šta bi se moglo
očekivati iz naslova, ova knjiga se isključivo bavi književnim tekstovima. Više o ovome videti kod Bluma.
120