Preuzmite kompletan časopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ME DIJ SKO (RE)PRO DU KO vA NJE (NE)RE AL NOG
Me di ji kao teh no lo ška sred stva ma sov ne ko mu ni ka ci je za hva lju ju ći, iz me đu osta log,
či nje ni ci da pru ža ju mo guć nost da se ne što ka že, za u zi ma ju zna čaj no me sto u ži vo ti ma veli
kog bro ja po je di na ca. Me đu tim, pro blem na sta je upra vo on da ka da se to „ne što” što se saop
šta va uzi ma kao ap so lut no re le vant no za čo ve ka i nje go vu eg zi sten ci ju, od no sno ka da se
ne uvi đa da je ono u svo joj su šti ni po naj če šće jed no is pra zno ni šta. Bu du ći da ko mu ni ka ci ja
pred sta vlja je dan od vo de ćih pro ce sa so ci ja li za ci je i for mi ra nja lič no sti, sa svim oprav da no
se na me će za klju čak da su efek ti ko mu ni ka ci je ko ja se ostva ru je pu tem me di ja ne ret ko nega
tiv ni, te da je po treb no pred u ze ti ade kvat ne ko ra ke ka ko bi se spre či la de ka den ci ja onog
ljud skog. Na i me, sa vre me ni me di ji u sve ve ćoj me ri do pri no se čo ve ko voj de gra da ci ji, društve
noj dez in te gra ci ji i vred no snoj de val va ci ji, a ne ki od po me nu tih tren do va su, u stva ri,
isti oni ne ga tiv ni efek ti me dij skog de lo va nja na ko je su uka za li još te o re ti ča ri frank furt ske
škole. 5 Me đu tim, ono što je to kom še zde se tih go di na po sto ja lo sa mo kao pret po stav ka, danas
je na ša po ra ža va ju ća re al nost. Upr kos to me, sti če se uti sak da alar mi ra ju ća cr ve na lampi
ca ko ja upo zo ra va na opa snost od sve in ten ziv ni jeg i in va ziv ni jeg me dij skog upli ta nja u
kre i ra nje čo ve ko vog lo gos-a i pra xis-a, ne do ti če go to vo ni kog, ili ba rem ne do volj no ve li ki
broj onih ko ji bi za jed nič kim an ga žo va njem okon ča li prak su zlo u po tre be me di ja. 6
Kao li de ri u is pra znim raz go vo ri ma u ko ji ma se, bez ob zi ra na ko li či nu ono ga što je
iz go vo re no, ve o ma če sto ni šta su štin sko ne ka že, me di ji su iz vr stan pri mer za to ka ko se
je zik, kao naj va žni je sred stvo ko mu ni ci ra nja, mo že upo tre bi ti u po gre šne svr he. Uko li ko
bi smo po šli od Ga da me ro vog (Hans-Ge org Ga da mer) sta va da „ono što je iz re če no ni je
sve”, jer „tek ono ne is ka za no do vo di ono is ka za no do re či ko ja nas mo že do ta ći” (ci ti ra no u:
Gron den 2010: 175), te uko li ko bi smo nje go vu odr ži vost po ku ša li da pro ve ri mo na pri me ru
me dij skog je zi ka, do šli bi smo do za ni mlji ve kon sta ta ci je. Na i me, u sta vu da je kod je zi ka
naj zna čaj ni ja okol nost da čo ve ko vo ka zi va nje uvek zna či vi še od onog što uisti nu uspe va da
iz ra zi, ne ma ni čeg spor nog: „Ne ma sta va ko ji u ce li ni iz ra ža va to što ne ko že li da ka že. Uvek
po sto ji još ne što ne iz re če no iza iz re če nog ili u nje mu, bi lo da se kri je, bi lo da se ne mo že na
pra vi na čin is ka za ti” (Ga da mer 2000: 254). Sto ga, go to vo da ne po sto ji čo vek ko ji se ni je našao
u si tu a ci ji da je bio u pot pu no sti ne mo ćan da na ade kva tan na čin ver ba li zu je svo je mi sli
i/ili ose ća nja. No, su prot no kon sta ta ci ji da je zik ko jim čo vek ras po la že ni je do vo ljan da bi se
is cr peo ta ko zva ni unu tra šnji raz go vor ko ji po kre će na raz u me va nje, me di ji ne ret ko na stoje
da ono što je iz go vo re no pred sta ve kao ne što što je u is toj rav ni sa ap so lut nim isti na ma.
Da kle, me dij ski je zik na sto ji da tran scen di ra sva ona ogra ni če nja ko ja su svoj stve na
je zi ku uop šte, a sa ko ji ma se in di vi due su sre ću sva ki put ka da shva te da su ne moć ne da iska
žu sve ono što im je na umu/du ši. Me đu tim, iako bi se za me dij ski je zik mo glo re ći da je
5 Ov de se, pre sve ga, mi sli na Ador na, Hork haj me ra i Mar ku zea. Upo re di ti Lo ri mer, R., Ma sov ne ko munikacije,
Clio, Be o grad 1998, str. 255–312.
6 S jed ne stra ne, mo gu će je go vo ri ti o zloupotrebi medija od stra ne raz li či tih ide o lo ških si ste ma (na primer,
po li tič kih), ali je, s dru ge stra ne, oprav da no go vo ri ti i o medijskoj zloupotrebi sop stve nih po zi ci ja ra di
ostva ri va nja vla sti tih ci lje va, od no sno ra di po sti za nja tre nut ne ko ri sti.
180