Preuzmite kompletan časopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
ng, Sing apur, Južna K ore j a i Tajva n, ali i južnoazijs ke z emlje, kao što s u Ma le zija, Tajland
i Indonez ij a. U mn og im od o vi h zemalj a, po rodic e kineskih em igrana ta držal e su u
svoj im ru kama najv eći deo po slo va nja i ekonoms kih a kt ivnost i, pa s u i straživači nj ih ov
ekonomski uspeh pri pisali pre s ve ga oslanja nju na konfu čijans ku radn u etiku, koj a stavlj a
akcen at na kvalit et odnosa koje čov ek održ ava, kao i na nj egov učinak n a p olju dr ušt venih
i g rađansk ih dužn os ti .
U širem sm islu, pojedinac bi treb alo da i ma na u mu da sv aka k ult ura posed uj e svoje
jedinstvene odlike i s voj skup osnovni h p roble ma . Da b ismo razu meli k omunik ac iju u
okvir u jedne kul t ur e, prv o mora mo da razu memo njene kultur ne obr as ce.
Okv IR z A IN TERKUL TU RALNU KOM UNI KA CIJ U
Pi ta nj e in terkultur al ne k om unika cij e već milen ijumima po st oji kao predme t
p roučav a nj a. Njeno f ormalno pr oučavan je običn o se d ov odi u v ezu s a obj avljivanjem dela
Nemi jezik iz 1 959, u kom e autor p ok azuje zbog čega je k ultura va žna z a r azume va nj e
interkultu ra lne komu nikaci je. U da naš nje v re me , in terku lt ur alna komunikac ija def in iš e
s e k ao predmet mu ltidisci p li na rnog ak adems ko g proučava nj a, koje po ku šava d a odgovor i
na pita nj e kako s e ljudi iz ra zliči ti h zemalj a i k ul tu ra p onašaju, k ako komuniciraju i opažaju
sv et kroz ku lturnu sinergiju. S obzirom na t o da s e lju dski de o komu nik acije do b ri m
delo m sa stoji od naučen og ponašanj a, ovo b i t re ba lo da omoguć i pripadnic im a jedne
kultur e da r az viju umet nos t ko munika cije sa p ripadnicima d ru gih kult ura. To j e tr enutak
u kome ko munik ato ri st upa ju u ar en u in terkulturaln e komunikac ij e, k ao sreds tva z a
p revazi lažen je poten cijalnih nes porazuma, k oj i su sast av ni deo ko mu nikaci je i zmeđu p ripadnika
različiti h kultu ra.
Pre svega, možemo reći da do interkulturalne komunikacije dolazi kada faktori
pripadnosti kulturnoj grupi (npr. kulturne vrednosti ) utiču na proces komunikacije −
bez obzi ra na to da li smo mi tog a svesni ili ne (Ting-Toomey and Chung 2 005: 25). N a
primer, osobe A i B mogu biti svesne da je došlo do greške usred kulturološke omaške u
komunikacionom procesu, zbog čega obe prelaze u stanje „obostrane alarmiranosti”. Onda
mogu da odluče da li će verbalnim sredstvima ispraviti grešku (npr. tako što će pokušati
da razjasne nesporazum ili se izvine jedna drugoj) ili će ostaviti stvari kakve jesu. Problem
u komunikaciji mogu da pripišu štetnim faktorima (npr. nedostacima karaktera) , umesto
kulturnim faktorima, t ako da o n m ože da eska lira i p retvori se u konfrontac iju ili konfli kt.
Na drugom kraju spektra nalazi se situacija u kojoj nijedan od učesnika u komunikaciji nije
svestan da je došlo do kulturološke greške, i oba se nalaze u stanju „obostrane nesvesnosti”.
Potpuno su nesvesni da je posejano seme interkulturalnog razdora. U retrospektivi mogu
da s hvate da je nešto ozbil jno pošlo po zlu i da naknadn e p opravk e ne mogu da otklon e
štetu, jer se v eć n alaze na putu bez povrat ka. Takođe, post oji i mogućnost da je samo osoba
A il i osoba B svesna kult urološ ke greške, dok dr ug a osoba (B ili A, počinilac greške) ne
zna da je greška uopšte načinjena. Ovo se zove stanje „jednostrane orijentacije” i veoma
se često javlja u interkulturalnim susretima (26 ). Ako oba učesnika u interkulturalnoj
41