Preuzmite kompletan Äasopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...

More documents

Recommendations

Info

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 811.135.1:811.16/.17 Zigfrid Tornov (Tornow, Siegfried) Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, Srbija Neželjeni kontakti. Međujezički i kulturni kontakti rumunskog i slovenskih jezika i njihovo obezvređivanje SAŽETAK: U radu autor analizira pojavu bilingvizma na rumunskom govornom području i ukazuje na istorijski razvoj savremenog rumunskog jezika od XVII do XIX veka. Rad se sastoji iz tri dela. U prvom delu ističu se razlozi uspostavljanja jezičkih kontakata između Slovena i Rumuna, u drugom se govori o uticajima koje je slovenski jezik odigrao na rumunski, dok u trećem autor hronološki ukazuje na sve pokušaje oslobađanja rumunske leksike od slavizama. KLJUČNE REČI: kontakti, Rumuni, jezik, slovenski jezik, transilvanijska škola, simbioza, reinterpretacija istorije. Uvodne napomene Jugoistočna Evropa je u toku svoje duge istorije stekla bogato nasleđe, praistorijsko „balkansko” i rimsko iz doba antike, vizantijsko iz srednjeg veka i osmanlijsko iz ranog novog veka; od XIX veka narodi sa tog prostora mogu njime slobodno da raspolažu, mogu da ga prihvate ili odbace, da neguju, zanemare ili da unište svedočanstva. U istorijska svedočanstva svrstavaju se ne samo očuvani tekstovi iz prošlosti, već i jezici: oni su – dijahronijski gledano – pravi muzeji istorije. Tako je i sa rumunskim. Uz to su jezičke okolnosti u oblastima koje su naseljavali Rumuni bile posebno kompleksne. S jedne strane zato što je od 600. godine pa do XVIII veka postojala romansko-slovenska simbioza, odnosno romansko-slovenska dvojezičnost, s druge strane zato što su u Moldaviji i Vlaškoj do sredine XVII veka, osim nekolicine 66
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá prevoda religijskih tekstova i tapija, svi tekstovi pisani na crkvenoslovenskom. Slovenski jezik, zajedno sa grčkim i turskim, kojima su bili izloženi svi jugoistočni jezici, imao je odlučujući uticaj na rumunski. Taj uticaj je bio tako značajan da je prouzrokovao do danas prisutan ideološki problem koji će se ovde izložiti. 1. Etnički i jezički odnosi u jugoistočnoj Evropi oko 1800. godine Pod geografskim nazivima jugoistočna Evropa i Balkan podrazumevam sledeće: jugoistočna Evropa kulturno-istorijski obuhvata pravoslavnu (i muslimansku) istočnu Evropu južno od Dnjestra, koja je posredno ili neposredno bila pod osmanlijskom vladavinom, drugim rečima, Balkan bez podunavskih kneževina. Balkanski ću koristiti kao lingvistički naziv za izrazito analitičke (videti niže) jugoistočnoevropske jezike. Jugoistočna Evropa, tako posmatrano, obuhvata predeo centralnih balkanskih jezika – grčki, albanski, bugarski sa makedonskim te rumunski sa moldavskim i arumunskim. Tu su, međutim, živeli i drugi narodi: Turci i Srbi, kao i jevrejska, nemačka, mađarska i jermenska dijaspora. Treba odmah naglasiti da oblasti koje su naseljavali pojedini narodi tada još nisu bile jasno omeđene. Pored čestih seoba Vlaha, koji su se bavili stočarstvom, bilo je i politički uslovljenih seoba stanovništva, pre svega Osmana i sefardskih Jevreja. Osim zatvorenih seoba čitavih grupa stanovništva, često su i pojedinci menjali mesta svog boravka. Tako su i sela bila etnički mešovita, mada uglavnom konfesionalno jedinstvena; gradovi su, nasuprot tome, bili multietnički i multikonfesionalni, a gradske četvrti, mahale, ograničene na po jednu konfesiju. Tako smo krajem XIX veka imali sledeće gradove: Černivci – 51% Nemci, 19% Rusini, 14% Rumuni, 13% Poljaci; Temišvar – 51% Nemci, 27% Mađari, 14% Srbi (i Rumuni?); Bitolj – 35% Albanci (i Turci?), 29% Sloveni, 19% Grci, 12% Aromuni, 6% Jevreji; Solun – 55% Jevreji, 20% Turci, 12% Grci, 8% Sloveni, 3% „Franci”; Carigrad – 43% Turci, 23% Grci, 17% Jermeni, 5% Bugari, 5% Jevreji (Meyer 1902–1908, Brokgauz/Efron 1890–1904). Mo že mo, da kle, pret po sta vi ti da je vi še je zič nost u gra do vi ma, a na ro či to po se li ma, bi la vr lo ras pro stra nje na. Mul ti et nič kih, uni kon fe si o nal nih kon ta ka ta bi lo je po se li ma, grad skim če tvr ti ma, na bo go slu že nji ma, unu tar esna fa; mul ti kon fe si o nal ni kon tak ti od i- gra va li su se na pod ruč ju či ta vih gra do va, na tr go vač kim pu te vi ma, pi ja ca ma, re li gi o znim pro sla va ma ko je su po se ći va li pri pad ni ci raz li či tih ve ro i spo ve sti. Oko 1800. go di ne u ju go i stoč noj Evro pi go vo ri li su se di ja lek ti ko je su obra zo va ni savre me ni ci po sma tra li sa pre zre njem. „Neo bič na je po ja va da su se u obla sti do njeg Po duna vlja i da lje ka ju go za pa du gru pi sa li ra zno rod ni je zi ci ko ji, i po red to ga što nji ma go vo re raz li či ta ple me na, ima ju jed nu slič nost – oni su naj i skva re ni ji pred stav ni ci svo jih fa mi li ja. Ta kvi iz o pa če ni si no vi su: vla ški u po ro di ci ro man skih, bu gar ski u po ro di ci slo ven skih i al ban ski u po ro di ci grč kih je zi ka” (A. Schle ic her: Zur ver gle ic hen den Sprac hgeschic hte. Bonn, 1848, str. 143, ci ti ra no u Schal ler 1999: 98–99). Vre me nom su ovi ge net ski raz li či ti je zi ci raz vi li slič no sti, na ro či to u obla sti lek si ke i mor fo sin tak se. Bal kan ska lek si ka je naj ve ćim de lom grč kog i tur skog po re kla. Grč ka se 67
Page 1:
ìñtèrkùltùràlnòst ČASOPIS z
Page 4 and 5:
INTERKULTURALNOST Časopis za podst
Page 7 and 8:
sáðržâj úvõdñik Aleksandra
Page 9 and 10:
úvõdñik Tako jezici, identiteti
Page 11 and 12:
11 ïñtérkûltúråłna ìsträž
Page 13 and 14:
13 fotografija: Arnd Dewald
Page 15 and 16: ïñtérkûltúråłna ìsträživa
Page 33 and 34: 33 fotografija: Arnd Dewald
Page 65: ïñtérkûltúråłna ìsträživa
Page 77: ïñtérkûltúråłna ìsträživa
Page 102 and 103: fotografija: Arnd Dewald 102
Page 116 and 117:
foto Nikola Mrdalj mrdalj@yahoo.com
Page 118 and 119:
fotografija: Nikola Mrdalj 118
Page 120 and 121:
ïñtérkûltúråłna ìsträživa
Page 122 and 123:
Page 124 and 125:
Page 126 and 127:
Page 128 and 129:
Page 130 and 131:
Page 132 and 133:
Page 134 and 135:
Page 136 and 137:
Page 138 and 139:
Page 140 and 141:
Page 142 and 143:
Page 144 and 145:
Page 146 and 147:
Page 148 and 149:
Page 150 and 151:
Page 152 and 153:
Page 154 and 155:
Page 156 and 157:
Page 158 and 159:
Page 160 and 161:
Page 162 and 163:
Page 164 and 165:
Page 166 and 167:
Page 168 and 169:
Page 170 and 171:
Page 172 and 173:
Page 174 and 175:
Page 176 and 177:
Page 178 and 179:
Page 180 and 181:
Page 182 and 183:
Page 184 and 185:
Page 186 and 187:
Page 188 and 189:
Page 190 and 191:
Page 192 and 193:
Page 194 and 195:
Page 196 and 197:
fotografija: Nikola Mrdalj 196
Page 198 and 199:
Page 200 and 201:
Page 202 and 203:
Page 204 and 205:
Page 206 and 207:
Page 208 and 209:
Page 210 and 211:
Page 212 and 213:
vîðeñjå 212
Page 214 and 215:
foto Jovan Todorović jovan.todorov
Page 216 and 217:
vîðeñjå UDC 81‘27 Ni na Ži v
Page 218 and 219:
vîðeñjå ko li ko i stal no bo g
Page 220 and 221:
vîðeñjå su stvarali manifeste i
Page 222 and 223:
fotografija: Jovan Todorović 222
Page 224 and 225:
vîðeñjå UDC 821.163.41-31.09 Ti
Page 226 and 227:
vîðeñjå 4. Da je to trans-bil d
Page 228 and 229:
Page 230 and 231:
Page 232 and 233:
vîðeñjå UDC 821.134.2(83).09 Do
Page 234 and 235:
vîðeñjå la na umu ka da je iz j
Page 236 and 237:
vîðeñjå Pre ma to me, za Dorf m
Page 238 and 239:
vîðeñjå LI TE RA TU RA 1. Al va
Page 240 and 241:
dïjałøzí 240
Page 242 and 243:
foto Vladimir Pavić vladimirpavic1
Page 244 and 245:
dïjałøzí UDC 39:929 Čolović I
Page 246 and 247:
dïjałøzí Bataj, Književnost i
Page 248 and 249:
dïjałøzí Ivan Čolović An ethn
Page 250 and 251:
dïjałøzí Books translated by Iv
Page 252 and 253:
fotografija: vladimir Pavić 252
Page 254 and 255:
dïjałøzí Sa Iva nom Čo lo vi
Page 256 and 257:
dïjałøzí Pre ma mom mi šlje nj
Page 258 and 259:
dïjałøzí An interview with Ivan
Page 260 and 261:
dïjałøzí politically correct at
Page 262 and 263:
kóòrdînäte 262
Page 264 and 265:
foto Vukašin Veljić vukvelic@gmai
Page 266 and 267:
kóòrdînäte UDC 821.161.1.09 Mak
Page 268 and 269:
kóòrdînäte hva li li Ka mi ne r
Page 270 and 271:
kóòrdînäte hi me ru, li te rar
Page 272 and 273:
kóòrdînäte verz ni. 25 Za jed n
Page 274 and 275:
kóòrdînäte Azi ju, se ver i jug
Page 276 and 277:
kóòrdînäte Ruska persona koju V
Page 278 and 279:
kóòrdînäte me no, Štajn gart s
Page 280 and 281:
kóòrdînäte i K am in er ova s a
Page 282 and 283:
kóòrdînäte dijaspori. 69 Isto t
Page 284 and 285:
kóòrdînäte UDC 81‘246.2 Stive
Page 286 and 287:
kóòrdînäte na gra du za knji ž
Page 288 and 289:
kóòrdînäte SPI SAK TRAN SLIN Gv
Page 290 and 291:
kóòrdînäte LI TE RA TU RA 1. Ac
Page 292 and 293:
kóòrdînäte UDC 316.34(082) Andr
Page 294 and 295:
kóòrdînäte đenog kroz prizmu k
Page 296 and 297:
kóòrdînäte na vi ka”. 14 Fo k
Page 298 and 299:
kóòrdînäte in ter su bjek tiv n
Page 300 and 301:
kóòrdînäte UDC 305-055.2(082) U
Page 302 and 303:
kóòrdînäte se do XX veka očuva
Page 304 and 305:
kóòrdînäte UDC 316.7(=135.1)(49
Page 306 and 307:
kóòrdînäte neo pro te stan skih
Page 308 and 309:
kóòrdînäte UDC 821.163.41-92.09
Page 310 and 311:
kóòrdînäte ana li zi ra tekst S
Page 312 and 313:
UPUTSTVO AUTORIMA Molimo saradnike
Page 314 and 315:
CIP - Каталогизација
Page 316:
316
show all

Preuzmite kompletan Äasopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

Preuzmite kompletan Äasopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...