Preuzmite kompletan časopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
po la ko pri bli ža va la svom kra ju, očaj nič ka po tra ga za al ter na tiv nim ma sov nim su per lepkom
do ve la je do po ja ve po li tič kog i in te lek tu al nog za no sa kul tu rom i knji žev no šću. 13
Ovaj en tu zi ja zam ogle dao se u in te lek tu al no uti caj nim fi gu ra ma kao što su Me tju Ar nold,
Ezra Pa und, T. S. Eli ot i Mar tin Haj de ger. 14 Svi oni bi li su ve li ki po bor ni ci tra di ci je i kul ture
i, u ma njoj ili ve ćoj me ri, pro tiv ni ci Je vre ja – evrop skih iz gna ni ka – i „je vrej ske za ve re”
da se, ka ko im se či ni lo, stvo ri anar hič na i var var ska „dik ta tu ra pro le te ri ja ta” (Dže la tli:
68,8). U to ku ovog bur nog i na po slet ku tra gič nog pe ri o da evrop ske isto ri je ra nog dva dese
tog ve ka, gra ni ca ko ja je raz dva ja la fa ši ste i kon zer va tiv ce po sta la je su vi še za ma glje na i
gru ba, pa ju je, pre ma to me, ja ko te ško na pra vi ti. 15
U Engleskoj, doba entuzijazma prema kulturi i grozničava briga da se izbegne ono što se
dogodilo u carskoj Rusiji doveli su do imenovanja odbora Njubolt 1919. godine, koji je trebalo
da „ispita šta se podrazumeva pod ‘učenjem engleskog u Engleskoj’” (Hoks, Institucionalizacija,
931). Nad političkim kontekstom ovog ispitivanja dominiralo je sećanje na ne tako
davni Uskršnji ustanak u Dablinu (1916), Boljševičku revoluciju u Rusiji (1917) i prevrate
među francuskim, britanskim i nemačkim snagama (1917–1918) (Hoks, Institucionalizacija,
931). U izveštaju koji je podneo 1921. godine, Odbor izražava jako uverenje da „proučavanje
veličanstvene književnosti ne samo da može da oplemeni nego i da uspostavi socijalnu harmoniju
i [...] predupredi političku revoluciju” (Strikland: 669). Između ovog jakog ubeđenja i
svesrdnog prihvatanja preporuka tog ubeđenja veoma je mala razdaljina. Sa usvajanjem „preporuka
odbora Njubolt da engleski treba detaljno institucionalizovati i podučavati u okviru
britanskog sistema obrazovanja od osnovne škole do univerziteta”, može se reći da je moderna
institucionalizacija književnosti započela (Hoks, Institucionalizacija, 931).
13 Te ri Inglton se u tek stu „Knji žev nost i us pon en gle skog” de talj ni je ba vi pro ble mom:
Ako bi se od ne ko ga tra ži lo da obez be di jed no je di no ob ja šnje nje za raz voj en gle skih stu di ja u drugom
de lu de vet na e stog ve ka, ne bi bi lo po gre šno re ći „ne u speh re li gi je”. Do sred njo vik to ri jan skog
pe ri o da, ova tra di ci o nal no po u zda na, iz u zet no moć na ide o lo ška for ma bi la je u pri lič noj ne pri li ci.
Vi še ni je osva ja la sr ca i umo ve ma sa, i usled uti ca ja na uč nog ot kri ća i so ci jal ne pro me ne, nje na
pret hod no neo spo ra va na do mi na ci ja bi la je u opa sno sti da ne sta ne. Ovo je bi lo po seb no za bri njava
ju će za vik to ri jan ske vla da ju će kla se, jer je re li gi ja iz raz li či tih raz lo ga bi la ve o ma us pe šan ob lik
ide o lo ške kon tro le (36).
14 Pre ma Ar nol do vom mi šlje nju „kul tu ra, kao i re li gi ja, pre va zi la zi osta le in te re se, po seb no od re đe ne
in te re se bi lo ko je so ci jal ne kla se” (Stri kland: 699). U Ar nol do voj vi zi ji „lju di kul tu re su istin ski apo sto li
jed na ko sti” (ci ti ra no kod Stri klan da, 699). Pa ipak, nje gov „he le ni zam bio je eks pli cit no ve zan za vi zi ju
in do e vrop ske ili ari jan ske ra se u stal noj bor bi sa se mit skom, ili za kon flikt iz me đu ’kul ti vi sa nih’ i bur žo a-
skih vred no sti” (Ber nal, BA 1: 348).
15 Tra ge di ja se od no si na je vrej ski Ho lo ka ust u Ne mač koj pod na ci sti ma. Za de talj no pro u ča va nje ove
ka ta stro fe, vi de ti Dže la tli ja.
In ten ziv ni an ti se mi ti zam ovog pe ri o da imao je uti caj na raz voj kla si ča ra. Na po čet ku ve ka, pri hvaće
ni mo del za ob ja šnje nje kul tur nog po re kla Gr ka bio je ši ri ari jev ski mo del ko ji je pri zna vao fe ni čan ski
uti caj na grč ko kop no. Ali sa ši re njem an ti se mi ti zma od 1880. pa na da lje, Fe ni ča ni – ina če sma tra ni semit
skim na ro dom – bi li su sve re đe sma tra ni pre ci ma bes pre kor no ari jev skih sta rih Gr ka. Od ta da pa do
sre di ne 1980-ih, ši ri ari jev ski mo del za me njen je eks trem nim ari jan skim mo de lom ko ji je, kao što mu i ime
ka že, po ri cao sve va ne vrop ske uti ca je na sta ru Grč ku. Za vi še, vi de ti Ber nal, BA 1: 337–438.
129