Preuzmite kompletan časopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
gde taj ko go vo ri je zik pred sta vlja for ma ci ju sa da šnje pri sut no sti pi sa nja, nje go vo is ku stvo 8
da je po kla pa nje is ko ra če nja iz sa mo ga se be i za ba sa nja de sig na to ra tek sta u neo če ki vane,
ne pred vi dlji ve sme ro ve. Upu ću ju ći po vrat no ka zu je u tre ćem li cu: „hteo je pe smu da
uči ni / ble skom mu nje, reč nim to kom / me sna te rav ni čar ske / re ke i on da iz no va / ona da
bu de iz ne na đe nje / efekt no neo bi če na sli ka / ne pe sma ne go sva ki stih / reč / pu na neo čeki
va nih kom bi na ci ja / zvu kov no sti, / zna če nja”. 9 Ono što se po stu li ra kao ne mo gu će, kao
ne do sta tak, kao ne do volj nost bi ća – u – je zi ku i kao bez na de žna sa da šnjost, je din stvo u
ne u spe šnoj in ten ci ji, što je „is ko ra če nje iz ’pr vo bit nog’ i mit skog je din stva (ko je se ostvaru
je iz no va uvek sa za ka šnje njem, na knad no za se ca ju ći), re za nje – od lu ču ju ća i od lu če na
– od lu ka, rez, dok u me đu vre me nu iz ba cu je, ras po de lju je se me. Upi su je raz li ku u ži vot
[...] Ni jed na stvar ni je pot pu na po se bi i pot pu nom je mo že uči ni ti sa mo ono što joj ne dosta
je. Ali ono što ne do sta je sva koj po je di nač noj stva ri, to je bes ko nač nost”.
I po na vlja ju ći, ci ti ra ju ći na no vo, što je već (ni je uvek) bi lo: „Iz raz kao atom ski element,
za či nje raz de lju ju ći se, uce plju ju ći, hi per tro fi ra ju ći. Je zgro, a ne ap so lut ni iz raz. Ali
sva ka kli ca je iz ra ža va nje svo ji ne, ne iz ra ža va nje iz van se be, već unu tar se be, kao unu trašnja
ogra da, ko ja ugao kon sti tu i še svo jom smr ću. [...] hteo je pe smu da uči ni / ble skom
mu nje, reč nim to kom / me sna te rav ni čar ske / re ke i on da iz no va / ona da bu de iz ne na đenje
/ efekt no neo bi če na sli ka. [...] da bu de za um na / da se ne mo že ob ja sni ti / a da osta vi
du bok / još du blji / naj du blji / trag / kao ’smrt’”. 10
Kon tu re cve ta Isi o ta su ta ko sen ke kon tu ra, nje go ve pro me ne je zič ke, a nje gov identi
tet uvek po zi va ne što što uvek do la zi spo lja, što se me nja i što iza zi va me ne, ne što pa radok
sal no i in verz no, osve tli ti tre ba uvek spo lja, da bi mo gla da bu de vi đe na nje go va nesup
stan ci jal nost, cvet Isi ot kao da do di ru je sa mo ga se be iz ve šta va ju ći o fi nom skli za va nju
ko je se do ga đa iz me đu do tak nu tog i do ti ca te lja, po put dru ge – pu sto lo vi ne, ka ko mo žda
shva ta Mer lo-Pon ti; ka da i po če mu se raz li ku je od se be ka da do ti če sa mo ga se be, ta da i u
to me je ova raz li ka spo lja šnja, što či ni mo gu ćim da do di ru je, i ta da je to spo lja šnje osno va
sa mog do di ra, to jest sam do dir. Spo lja šnje je na rav no ne do dir lji vo, „do dir je po sre dovan
nedodirljivim” (Mer le au-Ponty 2007: 284), i nje go va kon sti tu tiv na „in”fil tra ci ja sle di
iz to ga što se po kla pa nje do tak nu tog i do ti ca te lja po ka zu je ne mo gu ćim, „to dvo je se u te lu
ni ka da ne po du da ra u pot pu no sti: do ti ca telj ni je ni kad tač no ono što je do tak nu ti. [...]
Po treb no je još ne što iz van te la da bi se krug za tvo rio, ve za us po sta vi la” (Mer le au-Ponty
2007: 284), to je upra vo ne do dir lji vo, „onog dru gog što ni ka da ne ću bi ti u sta nju da napi
pam. U isto vre me, ono što ja ne mo gu da tak nem, ne mo že da tak ne ni on. U tom pogle
du ni jed no „ja” ne ma is tak nut po lo žaj u od no su na dru go „ja”, to jest ni je ne do dir lji va
ne či ja svest, to neo pi plji vo ne što. ‘Svest’ bi ov de ozna ča va la ne ku po zi tiv nu da tost, u ve zi
8 Ako pri hva ti mo da „o is ku stvu [...] mo že mo da go vo ri mo sa mo ta mo gde jed na no va spo zna ja, je dan
iz no va is kr sli mo me nat ra zu ma pre cr ta va na še pret hod ne ra ču ne”.
9 2.3.1. (Gra bo vac 2007: 39).
10 Di se mi na ci ja vs. Isi ot.
141