Preuzmite kompletan časopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
pet fil mo va. Je dan od raz lo ga ovom pa du je od su stvo od go va ra ju ćeg prav nog okvi ra ko jim
bi se za šti tio ovaj sek tor i nje go vi rad ni ci, kao i od su stvo po dr ške dr žav nih in sti tu ci ja i fondo
va, čak iako je mi ni star kul tu re još 2001. go di ne, ka ko bi po dr žao li ban sku pro duk ci ju
fil mo va, od re dio po se ban bu džet. Za kon ne obez be đu je ni ka kve za jed nič ke po vla sti ce, niti
uvo di po seb na pra vi la za or ga ni za ci je ko je pro iz vo de fil mo ve ili nji ma tr gu ju, i dru štva
ko ja su uklju če na u ovu oblast. U ve zi sa fil mo vi ma ne ma za kon ske re gu la ti ve u po gle du
prin ci pa ko ji bi tre ba lo da ru ko vo de pro ce som cen zu ri sa nja, sa iz u zet kom čla na 4 Za ko na
o cen zu ri, ko ji gla si: „Od lu ke ko je su do ne li cen zo ri uzi ma će se u ob zir kod sle de ćih princi
pa: po što va nja jav nog re da, mo ra la i po na ša nja; po što va nja ose ća nja jav no sti i iz be gava
nja pod sti ca nja ra snih i re li gi o znih ose ća nja; oču va nja pre sti ža jav nih auto ri te ta; bor be
pro tiv pro pa gan de ko ja ni je u skla du sa in te re si ma Li ba na.”
MA RO KO
Jedan od prioriteta Nacionalne strategije kulture je saradnja i partnerstvo između Ministarstva
kulture i svih onih koji su zainteresovani za polje kulture u vladinom sektoru, izabranim
većima i organizacijama civilnog društva. Cilj je da se ostvari integrisani nacionalni
kulturni procvat, podigne nivo pružanja kulturnih usluga, poboljšaju uslovi i metode rada,
uspostavi kulturna politika primarno zasnovana na decentralizaciji i regionalizaciji, uspostavi
saradnja sa lokalnim zajednicama. Zato trenutni model kulturne politike može biti opisan
u smislu saradnje i partnerstva na kulturnom polju između Ministarstva kulture i grupa zajednica.
Pored godišnjeg budžeta, marokanski kulturni sektor koristi podrške raznih fondova
koji su jednako subvencionisani od strane države, kao što su: Nacionalni fond za kulturni
rad, Fond za podršku filmske produkcije i Fond solidarnosti osiguravajućih kompanija.
Ma ro kan ska pro duk ci ja fil ma po če la je u vre me pro tek to ra ta; pr vi bi o skop je osnovan
1934. go di ne. Po sto ji pri met na ne u rav no te že nost u ge o graf skom ras po re du bi o sko pa.
Sa ma Ka za blan ka ima pre ko 50 bi o sko pa, od no sno 20% od ukup nog bro ja bi o sko pa u
Ma ro ku, dok osta li ma ro kan ski gra do vi je dva da ima ju bi o sko pe. Ve ći na bi o sko pa u ze mlji
je u ru i ni ra nom sta nju. Film ska pro duk ci ja je po čet kom ovog ve ka po če la vi dlji vo da napre
du je. Sek tor ma ro kan skog fil ma do bi ja po dr šku pre ko broj nih fon do va u ob li ku po sebnih
bu džet skih ra ču na sub ven ci o ni sa nih od stra ne dr ža ve, kon kret no Fon da za po dr šku
film ske pro duk ci je (1987), kao i Fon da so li dar no sti osi gu ra va ju ćih kom pa ni ja (1966). Maro
kan ski ki ne ma to graf ski cen tar, osno van 1944. i re or ga ni zo van 1977. go di ne, ne za vi sna
je in sti tu ci ja, pod ru ko vod stvom mi ni stra za ko mu ni ka ci je. Cen tar je u osno vi od go vo ran
za pri me nu za kon skih re gu la ti va ko je se od no se na ki ne ma to gra fi ju, po seb no na me re nja
ko ja su po ve za na sa pro fe si o nal nim auto ri za ci ja ma, pro pi si ma za ki ne ma to graf ske or ga niza
ci je kao i si ste mom ra da bi o sko pa. Po rez na bi o sko pe iz 1987. go di ne uve den je u ko rist
Cen tra, a 2003. go di ne iz dat je de kret ko ji de fi ni še ras po de lu do bi ti pri ku plje ne ovim nakna
da ma i tak sa ma; 47% sred sta va iz fon da na me nje no je za pro duk ci ju fil mo va, 48,25%
za ula ga nje u bi o sko pe i 4,75% za fi nan si ra nje me nadž men ta.
207