Preuzmite kompletan časopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...

kóòrdînäte
lt iku ltu rne m eš av ine pre dst avlja o dg ovor stereotipima
o Ne mc ima kao h om og enoj m asi t e utonskih
d osa dnjakov ića ili n ac isti čkih s il edž ija.
Kao J evr ejin k oji sre tno ž ivi u Be rl inu, K am iner
p omaže da se odagn aju d ug og od išnja z an im anja
za n ema čki a ntis em it izam. Pa ipak, up rkos oč iglednim
ra zlikama sa M ak inom, č ovek se z ap ita da li
je K amin erov uspeh po tp omo gnut č inj en icom da
on sk ida kr ivicu sa h eg emo nskog os eć aja s upe r iorn
osti dr uštva-dom ać ina imit ir ajući „s uba lte rnog”
k oji s r ad ošću v el iča d om inan tnu ku lt uru (iako bez
M akin ovog „tra nsce nde nta lnog n ac i on alizma”). Za
ra zl iku od M ak ina i K am in era, Štaj ngart se v iše o rganski
uklapa u ku lt uru k oja je o d uvek po d efiniciji
b ila h ibrid. U tom sm islu, on se m ože p ov ez ati sa
d uga čkom tr ad ic ijom im igrantskog i j evrejskog
spis atel jstva u Am er ici, sa p isc ima kao što su Sol
B elou (Saul Be llow) i F ilip Rot (Ph ilip Roth), k oje
je uz L ava To lst oja i Vl adimira N abokova n aveo kao
svoje om ilj ene aut ore. 67
V ažno je n ap om en uti da M ak inov fra nkoruski
brend pr ol azi pr ili čno d obro u S eve rnoj
Amer ici. Sk oro svi nj eg ovi r om ani pr ev ed eni su
na e ngleski i d ob ili su ugla vnom p oz iti vne kr it ike.
M akin se i zgleda d op ada se gme ntu am eri čke č it alačke
p ublike k oji još uvek pr ivl ači pr estiž k ano nske
fra nc uske i r uske knj iže vn osti. Po m išlj enju t akvih
č ital aca, M akin pre dst avlja, t ak or eći, na jb olje iz
oba sv eta. E nt uz ij asti čki am eri čki kr it ič ari su sv a-
k ako p ozdrav ili Le t est ament français jer su Ma rsel
Prust i B oris P aste rnak p ost ali je dno. 68 R ece nze nti
su smestili Štaj ngarta u dr uštvo kl asi čnih r uskih i
am eri čkih aut ora od N ik ol aja G og olja i N ab okova
67 Vidi „ St ri pp ed Boo ks : Gary S htey ng art an d Jeffre y
Eugeni des “.
68 „Ak o epsk a p ozadina ra ta i revol uci je podseća na Pasternaka
, on da se tako đe Prustov a estetska po tr aga u tr aganju
z a vanvremenskim v remenom mo že doživeti kao supt ilno
u tkana u ove stran ice.” Victor Brombe rt , „Torn betw een Two
La nguages,“ New York Times B ook Rev iew , 17. avgust 1997, 8.
do B eloa i R ota. N as uprot t ome, K aminer je ostao
n ep oznat u Sj ed inj enim D rž av ama, bez o bz ira na to
što su nj eg ova d ela o bj avlj iv ana u mn ogim drugim
z emlj ama, a i on se t eže k at eg or iz uje k ako u e tničkom
t ako i u knj iže vnom sm islu. M og uće je da on
n ije „d ovol jno” Rus, N emac ili J evrej da bi i spunio
oč ek iv anja am eri čke č it ala čke ja vnosti, k oja njegov
d obr oću dni opis R us ije i N ema čke m ože v ideti kao
m anje oč ar av aj ući od uob ič aj ene pr iče o staljinistima
i n ac ist ima. K ona čno, n ed ostatak e ntuz ij azma za
sva tri aut ora u nj ih ovoj z emlji r ođenja p ok az uje do
k oje m ere uspeh o dr eđ ene v rste h ibri dn osti z avisi
od usl ova u l oka lnoj cil jnoj ku lturi. Dok je R usija
n ara vno p ozdr av ila k ol on ija lne t eme i mp er ije od
G og olja do Či ng iza Aj tm atova (Chi ngiz Ai tmatov)
kao r uskih tra nsli ngva lnih p isaca, i zl až enje iz
r uskog j ez ika i zgl eda mn ogo pr obl em ati čn ije. Ovo
n ije s amo stvar p ovr eđ enog n ac i ona lnog p on osa,
iako i to s igu rno igra ul ogu. Tra nsli ngva lni p isci kao
što su G ogolj, Dž ozef Konrad ili M ilan Ku nd era su
svi p ovr em eno b ili o pt už iv ani da su „i zd ali” ku lturu
iz k oje p ot iču. M eđ utim, kao što smo v id eli, Tolstajino
o db ac iv anje M ak ina kao „ku ltu rnog h ibrida”
n agov ešt ava d ublji n emir sa pr obl em ati čnom
pr ir odom tra nsli ngva lnog pr oje kta kao t akvog.
„R uske” os ob ine u ide nt it etu tra nsli ngva lnog p isca,
iako obe zb eđ uju i zvor e gz oti čne pr ivla čn osti za
z apa dnu p ubl iku, m ogu upr avo b iti el eme nti k oji
r uskom č it a ocu i zgl ed aju l ažno ili kl iš e ir ano.
P ar ado ksa lno, M akin, K am iner i Štaj ngart
m or ali su da p ost anu stra nci da bi m ogli da i zmisle i
pr od aju s ebe kao R use, ali ako ž ele da b udu ozbiljno
shv ać eni od str ane bi vših s un aro dn ika, m ožda
će m or ati da o db ace svoj r uski ide nt iet. Up rkos
proje kt ov anoj „r uskoj” li čn osti, i M akin i K aminer
su u ra zl ič itim i nte rvj u ima u stv ari i st ic ali da
ne ž ele da b udu k at eg or is ani kao r uski p isci. U razg
ovoru sa k ana dskim n ov in arem 2006, M akin je
n aglasio da s ebe v idi kao fra nc uskog aut ora (pre
n ego frankofona) i da ne pr ip ada n ije dnoj r uskoj
281