Preuzmite kompletan časopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
i oda tle do vo đe ne u ze mlje do ma ći ne, go vo ri le su im da re li gi ja i vla da, cr kva i dr ža va ne
mo gu, po islam skim za ko ni ma i ve ro va nji ma, da se raz dvo je. Islam ni je, pre ma nji ho vom
pro po ve da nju, bio u skla du sa ne ver nič kim, amo ral nim, se ku lar nim kul tu ra ma sa vre mene
Evro pe”.
Tre ća fa za in ter ak ci je iz me đu mu sli man ske di ja spo re i ze ma lja do ma ći na do šla je sa
iz bi ja njem naft ne kri ze 1973. go di ne, ka da su imi gran ti, iako se od njih oče ki va lo da odu
zbog sve vi še sto pe ne za po sle no sti, re ši li da osta nu u Evro pi. Mno gi od njih su već do bi li
stal ni bo ra vak, de ca su im bi la ro đe na u Evro pi, išla su u lo kal ne ško le i bo lje go vo ri la francu
ski i ne mač ki ne go arap ski ili tur ski, a ni su ima li ni gde da se vra te, čak i da su to že le li.
Za tim su Evro plja ni uve li kon cept evrop skog iden ti te ta pod iz go vo rom da će on olak ša ti
nij ho ve od no se sa dru gim, ne e vrop skim ze mlja ma. Me đu tim, za jed ni ce mu sli man ske dija
spo re do ži ve le su sve ve će za go va ra nje ja kog evrop skog iden ti te ta kao pret nju sop stve noj
eg zi sten ci ji u Evro pi i od lu či le da se još vi še okre nu Dar-al-Isla mu (sve tu isla ma) i Ummahu
(za jed ni ci ver ni ka) da bi osi gu ra le svoj sta tus.
Mo že mo pri me ti ti da je tre ća fa za in ter ak ci je bi la va žna jer je pod sta kla ozbilj no pro u-
ča va nje ra ni je za po sta vlje nih aspe ka ta ko ji okru žu ju pri su stvo ma nji na u Evrop skoj za jedni
ci. U svom je ra du Ha ber mas (2005: 144–145) pri ka zao ne ko li ko naj va žni jih pro ble ma:
Če sto je re gu li sa nje kul tur no ose tlji vih pi ta nja, kao što su zva nič ni je zik, plan i program
dr žav nih ško la, po lo žaj cr ka va i re li gij skih za jed ni ca i nor me kri vič nog za ko na (npr.
one ko je re gu li šu abor tus), ali ta ko đe i ma nje oči gled nih pi ta nja, kao što su po lo žaj po rodi
ce i brač nih za jed ni ca, pri hva ta nje bez bed no snih stan dar da ili raz gra ni ča va nje pri vatnog
od dr žav nog, pro sto od raz et nič ko-po li tič kog sa mo po i ma nja ve ćin ske kul tu re či ja je
do mi nant nost uslo vlje na isto rij skim raz lo zi ma. Ta kvi im pli cit no nad moć ni za ko ni mo gu
da iza zo vu kul tur nu bor bu kod ma nji na ko je se ose ća ju ne do volj no po što va ne pro tiv većin
ske kul tu re čak i po red po li ti ke re pu bli ke, ko ja ga ran tu je for mal no jed na ka gra đan ska
pra va.
Ono što Ha ber mas ov de na gla ša va je ste pret po stav ka da će ve ći na po ku ša ti da domi
ni ra i uti če na ma nji nu na sva ki mo gu ći na čin, po što zva nič ne od red be ni su do volj no
sna žne da spre če ova kav raz voj do ga đa ja. Da bih sli ko vi to pri ka zao ovaj trend, pro u ča vao
sam sle de ća če ti ri do ku men ta ko ja od go va ra ju tre ćoj fa zi in ter ak ci je iz me đu mu sli ma na i
Evro plja na: Me đu na rod ni pakt o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma iz 1976, De kla ra ci ju o
pra vi ma oso ba ko je pri pa da ju et nič kim, re li gij skim ili lin gvi stič kim ma nji na ma iz 1992,
Beč ku de kla ra ci ju iz 1993. i Okvir nu kon ven ci ju Sa ve ta Evro pe o za šti ti na ci o nal nih manji
na iz 1995.
Što se ti če spo ra zu ma iz 1976. go di ne, u nje mu se na la ze broj ni čla no vi ko ji za go vara
ju za šti tu slo bo de mi šlje nja i ve ro i spo ve sti. Na pri mer, član 27 od re đu je da „u dr ža va ma
gde po sto je et nič ke, ver ske ili je zič ke ma nji ne, li ca ko ja pri pa da ju tim ma nji na ma ne mo gu
bi ti li še na pra va da ima ju, za jed no sa dru gim čla no vi ma svo je gru pe, svoj po seb ni kul tur ni
ži vot, da is po lja va ju i upra žnja va ju svo ju vla sti tu ve ru ili da se slu že svo jim je zi kom” (Ujedi
nje ne na ci je 1976). Ovo je u sa gla sno sti sa ide a li ma ko smo po lit ske Evro pe, ali ako se
84