Preuzmite kompletan časopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
kon ven ci ja za po na ša nje do na vod nih du bin skih psi ho lo ških cr ta, kao što su kul tu ro lo ški
sin dro mi (Tri an dis 1994). Me đu tim, osno va no je pret po sta vi ti da in ter kul tu ral na ko mu nika
ci ja ima naj ve će šan se da uspe uko li ko se nje ni uče sni ci ru ko vo de struk tur nim i her mene
u tič kim zna njem ko je je kon kret ni je od sa me do bre vo lje, ali isto vre me no i ko he rent ni je
od la ba vo po ve za nih de lo va in for ma ci je o po je di nim kul tu ra ma. Cilj ovog ra da je da se
iz vr ši ana li za emer gent nih kon fi gu ra ci ja na po lju zna če nja re le vant nih za in ter kul tu ral nu
ko mu ni ka ci ju, kroz is pi ti va nje nji ho ve in te gri sa no sti u op šti okvir for mi ra nja zna če nja.
1. TE O RIJ SKI okvir
Pr vi oči gle dan ko rak u na šoj ana li zi je obez be đi va nje rad ne def ni ci je in ter kul tu ral ne
ko mu ni ka ci je. Pre ćut ne pret po stav ke na ko ji ma se za sni va ju mno ga is tra ži va nja go vo re da
pro ble mi me đu kul tu ra ma naj če šće na sta ju zbog ne do volj nog shva ta nja zna ča ja kul tu rolo
ških raz li ka. Me đu tim, ka da se ove raz li ke jed nom uvi de i ka da uče sni ci shva te da se ra di
o in ter kul tu ral noj ko mu ni ka ci ji, či ta va si tu a ci ja do bi ja no vi okvir u skla du sa re le vantnim
sku pom zna če nja učesnikâ. Zbog to ga bi bi lo te o rij ski oprav da no na pra vi ti raz li ku
iz me đu ko mu ni ka ci je iz me đu oso ba ko je pri pa da ju raz li či tim kul tu ra ma, i in ter kul tu ral ne
ko mu ni ka ci je u stro gom smi slu re či, ko ju naj ma nje je dan od nje nih uče sni ka eks pli cit no
kla si fi ku je kao ta kvu. Ova raz li ka po seb no je pri met na u da na šnjem glo ba li zo va nom svetu
pro že tom mul ti kul tu ra li zmom kao agen dom, ali u ko me isto vre me no ne do sta je ko herent
na stra te gi ja mul ti kul tu ra li zma kao po li ti ke, po seb no na in di vi du al nom ni vou. Zbog
to ga uvi đa nje da uče stvu je mo u pro ce su in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je ak ti vi ra či tav skup
pre de fi ni sa nih zna če nja, po čev od lič nog na ci o nal nog iden ti te ta uče sni ka u ko mu ni ka ci ji.
Pitanje nacionalnog identiteta poslednjih decenija nesumnjivo predstavlja jedan od
najviše proučavanih fenomena iz oblasti socijalnih nauka (Smith 2010). Međutim, dosad
je najviše pažnje posvećivano kolektivnom identitetu nacije, a ne nacionalnom identitetu
pojedinca (Calhoun 1997). Kao posledica toga, učesnici u interkulturalnoj komunikaciji
često se predstavljaju kao amorfni skupovi suprotstavljenih informacija, uz zanemarivanje
konstrukcije granica između Sebe i Drugog. Lični osećaj pripadnosti određenoj naciji pretpostavlja
postojanje kulturološki Drugog, a uviđanje da se radi o procesu interkulturalne
komunikacije ne samo da priziva određene emocije i vrednosti i podseća na specifično znanje,
nego i aktivira duboko usađeni okvir identiteta koji čini jezgro ličnosti (Laitin 2007).
Si tu a ci ja u ko joj po sto ji in ter kul tu ral na ko mu ni ka ci ja pri rod no do vo di u pr vi plan
zna če nje iden ti te ta kao su šti ne je din stve no sti, ono ga što raz dva ja pred met od nje go vog
spo lja šnjeg pro sto ra (Ri co e ur 1990). Me đu tim, u ovom ra du pret po sta vlja mo da ovaj sinhro
nič ni aspekt iden ti te ta ni je za in ter kul tu ral nu ko mu ni ka ci ju ni šta zna čaj ni ji od svog
di ja hro nič nog pan da na. Di ja hro nič ni iden ti tet ozna ča va ose ćaj kon ti nu i te ta i is traj nosti
u vre me nu. U ovom smi slu, iden ti tet ni je isto što i jed na kost pred me ta sa mom se bi
ili nje go va raz li či tost od dru gih pred me ta, ne go se de fi ni še kroz isto ri jat in di vi du al nih
transfor ma ci ja (Hübner 1991). Ana li tič ka fi lo zo fi ja po zna je sve sne po ku ša je raz re ša va nja
pa ra dok sa ko ji na sta ju oko pi ta nja da li je pro me na in he rent na, ili po sto ji pre lom na tač ka
15