Preuzmite kompletan časopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
U o pšte m slu čaju, ko lektiv ist ič ke zemlj e ima ju t end enc iju da b ud u visokokonte kst ualizov
an e u svom prist up u ko m un ikac iji, dok ind ividu alističk e z eml j e te že niskoj k on te kstualizaciji
u komun ikacij i.
2. Dis tanca mo ći (Power Dist an ce) oz načava u kom st ep enu j edn a kultura to le ri še nejednak
ost u raspode li m oć i unutar ve za i org an izacija . K ulture sa v elikom dist an com moći
čes to su au toritarne, s a hij erarhijsk om ili ve rtik alnom st rukturom d ruš tvenih odnosa.
Pret postav lj a se da l judi nis u jednaki . Razl ik e u starosti , polu, ge ner aciji i sta tu su maksi
malno su n aglašene . Odnosi u k ulturi sa v eli ko m distancom m o ći za sn iva ju se na n i-
v oima hij erarhije. Francus ka, B razil, Ho ngkong , Ko l umbija , Me ksiko, V en ecuela, F ilipini
i Singapur pr imeri s u z emalja sa vel ik om dista nc om moći . Razl ik e u starosti , polu, ge nera
ci ji i statusu se m ini malizu ju, do k se ohrabru je l ič na različitost . Ko munikac ija u ov im
z em ljama o bično j e d irektni ja i ma nj e formaln a. Prim eri zemal ja sa malom di stanco m
moći su Australi ja, Izra el, Dansk a, Švedska , Fin ska, Švaj carska, Nov i Ze la nd i I rs ka .
3. Izb eg av anje ne izvesnost i poka zuje u k ojoj je meri jedn a ku ltura u s tanju da t ol eriše
ne i zv esnost i nejasne s ituacij e. Zemlj e sa v elikim s te pen om izbegavanja neiz vesnos ti (kao
š to su Grčk a, Srbij a, Po rtugal , Belg ija, Ar ge ntina, Č il e, Peru, Španij a, F ra ncuska i Japan)
poku ša vaj u da uma nj e niv o nejasno sti i neizve sn os ti u društv en om i organizac ionom živo
tu. One se opiru p r ome nama, st ra hu ju od n euspeh a, iz beg avaju riz ik e, teže živ ot noj
sigur nost i i sig urnosti na p oslov nom p lanu i z ahtevaju p ostoj an je izves nih prav ila po naša
nja koja se m og u primeni ti na interak ciju s a drugima. Z bog toga lj udi u ovim z eml jama
ko ri ste manj e gov ornih zna kova i imaju v eću s posob no st da pre dv ide tuđ e ponaš an je.
Nasu prot to me , ku lture s a ni ski m izbe gavanjem neizvesn os ti bolje se n os e s a nejasn ošću
i n ei zvesnošć u. Njihovi čl anovi u stanju su da izađu na kraj sa streso m i nervozom d o
kojih nei zvesn ost do vo di . Zbog t og a bol je t oler išu r az ličit e ne standar dne obl i ke p onašan
ja . Če šće preu zi maj u inicijativu , fleksibil nij i su i ose ćaju se op uš t en ij e u dru štvenim situacijama
. Danska , Norve ška, Šv ed ska, F in sk a, Irs ka, V elika Br it anija, Holan di ja, Fili pi ni i
SAD primeri su zemal ja s a niskim s te pen om izbegav anj a neizve snos ti.
4. Mu že vnost/ž enstve nost ozn ač ava u k ojo j meri u k ultur i preovla đu j u o sobine koje
se stereotipno smatraju muškim i li žensk im. U muš ko j ku lturi, muškarc i dominira ju.
O ni b i trebal o d a bu du ambi ciozni, sa mou vereni , sn až ni, takmi čarski nastro jeni , da žele
u speh i posti gnu ća . To do vodi do a gr es ivnijeg s tila komu ni kacije . Od že na se očekuju
bri ga i neg a. Japan, A ustral ij a, Nemačk a, Velik a Britani ja, Meksiko , Ir s ka, Šv ajc arska i
Venecue la s matraju s e mušk im zemlj am a. Čl ano vi žens kih kultura n ag la sak stav lj aju na
saoseć anj e, emocije , br igu, naklon ost i osetljiv os t. Od muška raca se oče kuje d a n e bud u
domi nantni. Po stoji v eća jednako st rodnih ulog a. Zbo g toga s u lju di tolera nt n ij i prema
n ejasnim s ituaci jam a i pos ed uj u veću sp oso bnost tu mačenja neverbal ni h poruka . Švedsk a,
Norveška, D an ska, Fins ka, Čile, Po rtug al i T ajland pr edstavljaju ženske kultu re.
Iako Ki m (2000) sma tra da je Holov i Ho fstedov pogled na kulturne obras ce pristrastan
jer se zasniva n a zap ad nja čkim, a ne na multik ult uralnim osnovama, kul tu rn i obrasci
ip ak se de fi ni šu kao za je dnička ve rovan ja, vredn ost i i nor me koje su vremens ki s tabilne
39