Preuzmite kompletan časopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
UDC 28(4)
UDC 159.923.5(4)
Branislav Radeljić
Odsek za međunarodnu politiku
Univerzitet Istočnog Londona, UK
Muslimanska dijaspora
i evropski identitet:
politika ekskluzije i inkluzije
SAŽETAK: Ovaj rad se bavi prisustvom muslimana u Evropskoj uniji. Podeljen
je na tri dela: prvi deo nudi kratak istorijski opis naseljavanja muslimanskih
zajednica u Evropskoj uniji i formalno zagovaranje evropskog identiteta
kao odgovora na različite dileme proistekle iz njihovog prisustva; drugi deo
obrađuje ono što nazivam četiri faze interakcije; i, naposletku, treći deo
pažljivije promatra politiku ekskluzije i inkluzije. U zaključku se ističe da
prisustvo muslimanske dijaspore u EU izaziva sve veću zabrinutost i kod
muslimana i kod Evropljana, što još više dovodi u pitanje relevantnost
zvaničnog motoa EU „ujedinjeni u različitosti”.
KLJUČNE REČI: muslimanska dijaspora, Evropska unija, evropski identitet,
ekskluzija, inkluzija.
Uvod
Brojne kon fe ren ci je, jav ne de ba te i ne for mal ni sa stan ci ba ve se pri su stvom i re le vantno
šću di ja spo re. 1 U tom smi slu, ras pra ve o mu sli man skoj di ja spo ri u Evrop skoj uni ji zau
zi ma ju va žno me sto – ovo je kon tro verz na te ma za hva lju ju ći pr vo bit nom sta no vi štu ta-
1 Zna če nje re či „di ja spo ra” vre me nom se me nja lo. Na pri mer, u pr vim opi si ma Ga bri je la Še fe ra di ja spo ru
je ka rak te ri sao oso bit ko lek tiv ni iden ti tet odr ža van na me đu na rod nom ni vou pre ko sop stve ne or ga ni zaci
je i odr ža va njem ve za sa otadž bi nom (Še fer 1986). Ka sni je, za hva lju ju ći broj nim pro me na ma stvar no sti
i kon flik ti ma, Vi li jam Sa fran go vo ri o di ja spo ra ma ko je, pre sve ga, pred sta vlja ju et nič ku ma nji nu u inostran
stvu (Sa fran 1991), a Hej zel Smit je oti šla još da lje pro u ča va ju ći ve zu iz me đu di ja spo re i kon flik ta,
ja sno za klju čiv ši da se „di ja spo re me ša ju u kon flik te jer to mo gu. Di ja spo re ko je ne ma ju pri stup mo ći, bez
ob zi ra da li je ta moć di rekt na ili po sred na, ne me ša ju se u kon flikt” (Smit 2007: 5). Na po slet ku, Mil ton
Esman je do pu nio pret hod ne tvrd nje i, u smi slu uklju če no sti di ja spo re u po li ti ku, pri me tio da je ona slobod
na da raz vi je od re đe ne pro gra me ne za vi sno od svo jih pred stav ni ka vla sti: „Oni mo gu da po dr ža va ju
vla du svo je ze mlje, ili da joj se su prot sta ve u mo ral nom i fi nan sij skom smi slu, ali mo gu i da snab de va ju
oruž jem, pa čak i ljud stvom frak ci je ko je po dr ža va ju” (Esman 2009: 8).
80