Preuzmite kompletan časopis broj 3 u PDF formatu - Portal kulture ...

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
se ća nje na pret hod ne na pa de Al Ka i de i pod sta kao da lje ši re nje isla mo fo bi je.
Tač no je da se mno gi Evro plja ni ose ća ju ne la god no u do di ru sa raz li či tim kul tur nim
mi lje i ma (što je ma nje oči gled no u ve li kim gra do vi ma) i ovo se ne od no si sa mo na musli
man sku di ja spo ru. No vo ši re nje Evrop ske uni je če sto do vo di u pi ta nje kom pa ti bil nost
no vih ze ma lja čla ni ca sa sta rim i nji ho vu sprem nost da se pri la go de no vo na sta lim pri lika
ma. Pa ipak, u ovom slu ča ju, od Evrop ske uni je se oče ku je da po ka že ve ću to le ran ci ju i
pru ži ve ću po dr šku, dok mu sli man ska kul tu ra osta je pro ble ma tič na. U tom smi slu, mo žemo
re ći da je mo to „uje di nje ni u raz li či to sti”, lan si ran 2000. go di ne sa ci ljem da „učvr sti
uve re nje da su Evro plja ni uje di nje ni u ra du na mi ru i pro spe ri te tu, i da mno ga raz li či ta
kul tur na na sle đa i je zi ci u Evro pi pred sta vlja ju pred nost za kon ti nent” (Ha me rijk 2010:
126), bio uspe šni ji u te o ri ji ne go u prak si. Na pri mer, kon tro verz ne ka ri ka tu re u Dan skoj
2005. go di ne in spi ri sa ne ide jom da ne ki mu sli ma ni od bi ja ju se ku la ri za ci ju i in si sti ra ju
na po seb nom uva ža va nju nji ho ve re li gi je (Ro uz 2005) pri ka za le su islam na na čin ko ji je
za ne ke bio ve o ma uvre dljiv. Osim što je iza zva la broj ne pro te ste, ova kon tro ver za je posta
vi la pi ta nje da li Evro pa vi še vo li da isme va svo ju mu sli man sku po pu la ci ju ne go da je
in te gri še (Ku ne li us i dr. 2007). Osim to ga, ne ki dru gi po stup ci u Evro pi, kao što je od lu ka
Švaj car ske da za bra ni iz grad nju mi na re ta 2009. go di ne, ili od lu ka Fran cu ske da za bra ni
bur ke u jav no sti 2010. go di ne, još vi še su do ve le u pi ta nje po li ti ku eks klu zi je i in klu zi je.
Ono što sledi iz gorenavedenog jeste da faza neophodne interakcije između muslimana
i Evropljana počiva isključivo na kompromisu. Ovaj kompromis, iako povremeno zahteva
prilagođavanje koje može biti protumačeno kao odbacivanje osnovnih elemenata nečijeg
identiteta, čini se neophodnim za uspešnu koegzistenciju. Potreba za ovakvim procesom je
već prisutna i verovatno će sve više rasti sa daljim proširivanjem Evropske unije, kada će i
broj pripadnika muslimanske populacije značajno porasti. Dok Evropska unija tvrdi da je
posvećena svojim potencijalnim članovima (Turska i zemlje zapadnog Balkana), nije jasno
kako misli da prihvati nove muslimane i izbegne moguću opasnost od izazivanja razdora
među članicama Unije i urušavanja projekta integracije. U tom smislu, Rifkin (2004: 266)
ispravno opisuje evropski san: „Evropljani žele da očuvaju i neguju svoje kulturno nasleđe,
uživaju kvalitetan život ovde i sada i stvaraju održivi svet mira u bliskoj i ne tako dalekoj budućnosti.
A, pre svega, žele da ustanove politiku zasnovanu na inkluzivnosti, tj. poštovanju
sna svakog pojedinca, što predstavlja ozbiljan izazov i za one najoptimističnije.”
zA KLJU ČAK
Ovaj rad se ba vio ne kim aspek ti ma ko ji ka rak te ri šu pri su stvo mu sli man ske di ja spore
u Evrop skoj uni ji. Po de lje na na če ti ri fa ze, in ter ak ci ja iz me đu mu sli ma na i Evro plja na
ni ka da ni je bi la jed no stav na. Od ne vi dlji ve do neo p hod ne in ter ak ci je, ono što ka rak te riše
sve če ti ri fa ze je ste ne si gur nost. U jed nom mo men tu, či ni se da je za go va ra nje ja kog
evrop skog iden ti te ta bi lo va li dan od go vor na pri su stvo mu sli ma na ko ji su se, s jed ne strane,
per ma nent no na se lja va li, ali su se, s dru ge stra ne, bo ri li pro tiv akul tu ra ci je, asi mi la ci je
i in te gra ci je u evrop skim ze mlja ma do ma ći ni ma. Lan si ra nje mo toa „uje di nje ni u raz li či-
89