Zbornik radova 1997. - Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata ...

KA GLOBALNOJ ZDRAVSTVENOJ MREŽI: INFORMACIJEI KOMUNIKACIJENikola Kocev, J.MarinkovićInstitut za socijalnu medicinu, statistiku i istraživanja u zdravstvuMedicinski fakultet u BeograduINFORMACIJEJoš od najstarijih vremena beleške o bolesti i primenjenom načinu lečenja supovezane sa posmatranjem i interpretacijom podataka. Sve medicinske aktivnostiuključuju prikupljanje, analizu i korišćenje podataka. Podaci su u sistemuzdravstvene zaštite neophodni u procesu donošenja odluke o zdravstvenom stanjupacijenta, oni obezbeđuju osnovu za kategorizaciju problema koje ima bolesnik,kao i za informacije o najefikasnijem načinu lečenja dijagnostikovanog oboljenja.Medicina, u modernom žargonu je posao baziran na znanju. Manje iskusni lekarikoriste oko dva miliona informacija u radu sa pacijentima Š1,2Ć. Medicinskominformacijom nazivaju se oni skupovi poruka, podataka i znanja koji su potrebni zarešavanje medicinskog problema _5ć8_, odnosno, medicinska informacija možebiti definisana kao podrška u procesu donošenja odluka o zdravstvenom stanjupacijenta _5ž8_. Oko trećine svog radnog vremena lekara koriste za beleženjepodataka i sintezu informacija a trećina troškova bolnica se odnosi na na ličnu iprofesionalnu komunikaciju Š5Ć. šta više, većina informacija koje koriste lekari utoku pregleda pacijenta nije u pisanom obliku, one su mahom deo znanja lekara inajčešće se označavaju kao "baze podataka koje se konstantno povećavaju ireinterpretiraju" Š6Ć.Na žalost, neke informacije koje poseduju lekari su zastarele ili pogrešne,nove informacije možda još nisu prihvaćene, i lekari možda neće posedovatiinformacije koje bi im pomogle u u procesu donošenja odluka o zdravstvenomstanju pacijenta sa neuobičajenim problemima. Problemi sa informacijama postajusve ozbiljniji s obzirom na činjenicu da se stopa promene u medicinskom znanjupovećava: vreme dupliranja biomedicinske baze znanja je trenutno oko 19 godina,što znači da će se medicinsko znanje učetvorostručiti tokom profesionalnog životajednog lekara _5č8_. Neminovno, konstantno osvežavanje informacija, i njihovoefikasno pronalaženje, je preduslov da lekari praktikuju visoko kvalitetnumedicinu. Rešavanje ovih problema je dovelo do stvaranja medicinske informatikekoja se može definisati kao "razvoj, korišćenje i evaluacija informacionetehnologije u zdravstvenoj zaštiti” Š5Ć. Medicinska informatika je nauka kojaizučava zakonitosti stvaranja, prenosa, obrade i korišćenja informacija, podataka iznanja u cilju rešavanja medicinskih problema Š7Ć. Upotrebljivost medicinskihinformacija prema Shaughnessay Š8Ć opisana je formulom:111