Zbornik radova 1997. - Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata ...

garancije za zdravlje i pravilan razvoj koje ne sme biti ugroženo nikakvimrazlozima, uključujući i one političke prirode.Nažalost, samo 20 meseci nakon stupanja na snagu Konvencije o pravimadeteta i usvajanja Deklaracije o opstanku, zaštiti i razvoju dece, Savet BezbednostiUjedinjenih Nacija doneo je 30.05.1992. godine Rezolucije 757, 760 i 761 protivSavezne Republike Jugoslavije. Primenom tih Rezolucija poništene su, od straneSBUN, sve usvojene povelje Lige naroda i Ujedinjenih Nacija o pravima deteta, aSRJ onemogućena u izvršavanju obaveza iz Konvencija prema deci, uključujući ioko 250.000 dece - izbeglica na svojoj teritoriji. O posledicama Rezolucija SBUNpo zdravstveno stanje najosetljivijeg dela stanovništva, beskrajnoj patnji i gubicimamladih života, svedoče podaci iz pedijatrijskih hospitalnih institucija, kao ikretanje stope smrtnosti odojčadi u našoj zemlji u periodu 1989 - 1995. godina.Tako, nažalost, istrajni napori mnogih humanista tokom ovog veka nisudoneli očekivani uspeh u zaštiti ugrožene populacije dece i omladine, a uposlednjih nekoliko godina, na primeru zemalja pod međunarodnim sankcijama,doživeli su potpuni poraz. Nezavisno od zemlje prema kojoj su primenjene, ili ćetek biti primenjene, sankcije u suštini označavaju poraz onih humanističkih ideala isnaga u savremenom svetu koji se zalažu za zaštitu mladih naraštaja, odbranuživota i trajanja ljudske vrste. Deca i mladi postali su, očigledno, žrtva civilizacijekojom vladaju egoistični interesi velikih i moćnih zemalja, u kojoj potrošačkimentalitet, individualizam i hedonizam razaraju tradicionalne etičke norme,porodicu i odnose među generacijama, civilizacije u kojoj se sve više ispoljavatiranija nehumanog i protivprirodnog principa profita.U poslednjih nekoliko godina u našoj zemlji teške posledice raspadapredhodne Jugoslavije (ekonomski kolaps, neophodnost zadovoljavanja potreba uzdravstvenoj zaštiti za oko 600-800 hiljada izbeglih lica, sa oko 200-300 hiljadadece i omladine) i razoran uticaj sankcija međunarodne zajednice doveli su upitanje opstanak sistema socijalizovane zdravstvene zaštite i osiguranjastanovništva.“Strategija i mere za obezbeđivanje zdravstvene zaštite za vreme primenesankcija međunarodnih organizacija” usvojeni od strane Vlade Republike Srbije umaju 1993. godine, zatim povećanje stope zdravstvenog osiguranja koja je ujednom periodu dostigla 36,5% čistih zarada (jedna od najviših stopa obaveznogosiguranja u svetu), kao i samopregor zdravstvenih radnika - učinili su da sistemzdravstvene zaštite i osiguranja izdrži surovo iskušenje, ali uz ozbiljno ugroženozdravstveno i socijalno stanje stanovništva, posebno najosetljivijih grupacija dece imladih, žena i starijih.Sa druge strane, koncept obaveznih vidova zdravstvene zaštite stanovništva,na osnovu kojeg se u proteklih 20 godina uspešno obezbeđivala zdravstvena zaštitadece i omladine u predhodnoj Jugoslaviji, formalno je u Republici Srbiji ukinutusvajanjem Zakona o zdravstvenoj zaštiti u 1992. godini.Tako su, delujući u sadejstvu, različiti činioci kao što su:9