Zbornik radova 1997. - Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata ...

Da bi se seksualno aktivno mlada osoba motivisala da koristi kontraceptivnasredstva, neophodno je smanjiti emocionalnu cenu ovog vida planiranja porodice.Ovakvom tinejdžeru je obično potrebna pomoć da sagleda potrebu zakontracepcijom, izabrani kontraceptivni metod treba da bude prihvatljiv, a takodjeneophodno je obezbediti i zdravstvenu mrežu savetovališta za mlade (2). Programzdravstvenog i seksualnog vaspitanja mladih predstavlja uslov da se mladoj osobiomogući donošenje zrelih odluka u vezi sa sopstvenom seksualnošću i polnimponašanjem, i da se kod adolescenta formira osećaj potrebe za primenom metodakontrole radjanja. U prilog ovome govore pozitivna iskustva nekih evropskihzemalja u kojima se program seksualne edukacije učenika osnovnih i srednjih školasprovodi godinama (4). U mnogim društenim krugovima prisutna je bojazan da ćeliberalniji odnos obrazovnih programa, uslovljen uvodjenjem seksualnogvaspitanja, biti podsticaj za masovniju seksualnu aktivnost mladih (8). Da ovakavstav nije tačan govore rezultati velikog broja studija, koje su ukazale da se boljimpoznavanjem sfera seksualnosti i reprodukcije, kod mladih osoba postiže kasnijainicijacija seksualne aktivnosti, a takodje i pozitivna motivacija premakontraceptivnim metodima, kao vidu kontrole radjanja. Holandija je jedna odzemalja sa višegodišnjom tradijom seksualnog obrazovanja dece i adolescenata, štoje, udruženo sa dobro razvijenom mrežom kontraceptivnih savetovališta za mladerezultiralo najnižim stopama neželjenih trudnoća u osoba mladjih od 20 godina (8).Na žalost, u našoj sredini najčešći motiv za početak seksualne aktivnosti jeradoznalost, i on je preuranjen jednu ili više godina u preko 80% devojaka (12).Jedna od veoma važnih komponenata za razvoj odgovornog polnog ponašanjamladih je aktivan odnos porodice-roditelja prema seksualnom aspektu ličnostidece. Ima više potvrda da otvoren i slobodan razgovor u porodici o seksualnosti,polnom ponašanju i kontracepciji rezultira kasnijim uzrastom inicijacije seksualneaktivnosti i redovnijom primenom kontracepcije (7,4,15). Prema rezultatima nekihispitivanja beogradske populacije adolescenata, porodica ne uzima značajnijegučešća u seksualnom formiranju i usmeravanju adolescenata u našoj sredini (11).Znanje o seksualnosti, fiziologiji reprodukcije i kontraceptivnim metodima isredstvima neophodan je preduslov da mladi percipiraju da je primenakontracepcije neophodna. Ipak, brojni drugi činioci takodje utiču na obrasceseksualnog ponašanja adolescenata. Tako, mlade devojke su sklone da seksdoživljavaju kao nešto što im se jednostavno dogadja, i van je njihove kontrole,zbog čega i ne koriste kontraceptivna sredstva - ovakav pasivan stav oslobadja ihod svake odgovornosti za posledice polnog života (2). Mladi su osetljivi i nastavove u vezi sa primenom pojedinih kontraceptivnih sredstava koje imaju njihoviroditelji, prijatelji, nastavnici, pa i sami zdravstveni radnici. Kombinovaniniskodozažni hormonski oralni kontraceptivi su, verovatno najčešće stigmatizovankontraceptivni metod. Naime, adolescenti veruju da bi se njihovi roditelji protivilida koriste "pilulu" , pa zato i ne žele ovaj kontraceptivni metod. U društvu čestoprovejava i mišljenje da "pilula" povećava sklonost za češću izmenu partnera ipromiskuitetno ponašanje. Tinejdžeri zato, ponekad i sami osećaju da ih korišćenjeovog metoda kontracepcije čini dostupnijom za seksualnu aktivnost. Mladi su čestoimpulsivni, različito motivisani da redovno primenjuju izabrani metod kontroleradjanja, a skloni su i izmenama stava u vezi sa korišćenjem kontracepcije, što64