Zbornik radova 1997. - Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata ...

Zdravstveni radnik u ovoj oblasti može delovati:♦ posredno, kada mu nisu potrebna specifična znanja i veštine u oblastivaspitanja za zdravlje. Ovo njegovo delovanje odnosi se za stalnozalaganje za neophodnost vaspitanja za zdravlje kao i isticanje značajasvih drugih koji u tome učestvuju. On isto tako deluje kao stručnjak kojipoznaje faktore uslovljenosti zdravlja i bolesti i zalaže se za zdravestilove življenja i zdravo ponašanje. Pritom se trudi da u formulisanjusvojih stavova koristi usvojena i naučno proverena znanja jer jedino takoobezbeđuje da ne dođe u koliziju sa mišljenjem drugog kolege.Kontraverze i suprotna mišljenja zbunjuju korisnika i dovode dogubljenja vere u profesionalce. Lekar isto tako deluje i kao lični primer,model za identifikaciju. Zbog toga, ako nije u stanju da se sam odreknesvog neadekvatnog ponašanja ne sme ga javno demonstrirati.♦ neposredno delovanje odnosi se najvećim delom na one zdravstveneradnike koji se uže bave vaspitanjem za zdravlje. To su najpre svistručnjaci u PZZ, zatim stručnjaci iz javnog zdravstva prevashodnozaposleni u Zavodima za zaštitu zdravlja, institutima i specijalizovanimzavodima i institutima.Ovde se zalažemo za poštovanje nekoliko preduslova, koji mogu daobezbede bolje rezultate i racionalnije trošenje sredstava.Neki od tih preduslova su:⇒ kao i svaka intervencija u medicinskim i srodnim naukama i zdravstvenovaspitna intervencija podrazumeva da osoba koja je sprovodi imaspecifična znanja i veštine za to. Te veštine ne pripadaju automatskinekome ko je specijalista iz određene oblasti, primarijus ili nastavnik nafakultetu. One se jednostavno moraju NAUČITI i proveriti u praksi. Akose to prenebegne zdravstveno vaspitna inrevencija ne samo da neće datirezultate nego može da dovede i do štetnih efekata (fenomen “toksičneinformacije”).Zdravstveni radnik osposobljen za vaspitanje za zdravlje znaće da davrednost znanja i informisanja u promeni ponašanja stavi u relativan kontekst ali ida posveti veću pažnju načinu na koji se ta znanja prenose.Poruke iz oblasti zdravlja I medicine moraju da izdrže oštru konkurencijudrugih mnogo zanimljivijih I bolje dizajniranih poruka.Da bi to uspele moraju da:• skreću pažnju na sebe• budu razumljive za stanovništvo• ne plaše ih• budu često ponavljane da bi mogle da postignu efekat.• najčeće dizajnirane od ljudi kojima su komunikacije spacijalnot a ne odsamih zdravstvenih radnika.⇒Individualni pristup u vaspitanju za zdravlje treba rezervisati samo zaposebne situacije. Saznanja govore u prilog PROGRAMIMA, gde sezdravstveno vaspitna intervencija realizuje sa jasno definisanim,merljivim ciljevima, za jasno definisane ciljane grupe i precizno21