Drugi broj - sic

Ovdje je ljepše mrtvima, ka`em ocu. On me gleda u ~udu...Makar ih sunce ranije ogrije, objašnjavam, a on glade}i brkove, me|u okupljenomsvjetinom tra`i poznate prilike svojih ro|aka...Oni stoje sa strane. Skamenjenih lica, kao da pogledom tabaju stazu kojom }e za koji~as pro}i njihov brat na putu prema kona~nici. Na moje ~udo, snebivaju se stati u saf.~udim se tome, jer sam ih ve} gledao kako to ~ine, (onda kada se klanjala d`enaza momdedi). Mo`da su izgubili abdest, mislim, ravnaju}i se u saf iza oca.Hod`a pokretima ruku, ovlaš dodiruje vrhove ušiju. Otac ~ini isto. Ja gledam u njegovale|a i oponašam ga, uvjeren kako ro|aci iza mene ne primje}uju moje neznanje.Nosimo tabut u harem. Gacamo kroz blato. Spuštamo ga pred otvorenu raku idohva}amo lopate. Pogledom šaram po ljudima koji oko sebe bacaju neispušene cigarete,smijulje se, vonjaju na alkohol, i istiha psuju razgovaraju}i me|u sobom...Kle~imo.Povijeni u koljenima, s rukama ispru`enim prema naprijed, o~ima lovimo deset promrzlihprstiju.Bra}a umrlog ro|aka ne kle~e. Oni stoje sa strane. Prebiru se po d`epovima. Vade fotoaparate i štrokaju u zatrpanu raku s koje se još puši. Štrokaju u buket ru`a, komad daskeprošarane slovima sa imenom i prezimenom, datumom ro|enja, i kona~no, datumom odkojega }e po~eti da blijedi svaka uspomena na onoga pod zemljom...Vidi ono, preko ramena šap}em ocu, oni kao da se utrkuju koji }e više puta štroknutiu pravcu rake... u ...Gledaj svoja posla i pusti ljude da rade šta im je volja.Pustio sam.U povratku s harema, s nama u automobilu, vozi se jedan o~ev ro|ak.Sramota, ka`e, dok se spuštamo u dolinu.Šta je sramota?, pita ga otac preko mentol bombone.Pa ovo brate, da niko iz javnog `ivota ne uveli~a doga|aj. Ispade da je Hivzo bioma~ji kašalj u ovome gradu...Ti k'o da si sa svadbe, zaustih re}i, ali ipak, progutah knedlu.Pola sata kasnije opraštamo se od rodbine. Jedni drugima stiskamo ruke.Do|i nekad, onako... bez obaveza, pozivaju oca, do|i sa `enom pa ostani ~itav vikend,a ne samo kad nekoga smrt prestigne...Dogovoreno, odvra}a otac. Ja znam da od toga nema ništa. U sljede}ih deset minuta,za sobom ostavljamo grad okovan maglom.... Hrlimo na jug.Šteta, ka`em ocu, nismo otišli do Ferhadije.Što }eš na Ferhadiji po ovom ledu?, ~udi se on, otvaraju}i novu kesu s bombonima.Da prošetamo...\e }eš bolan ne bio, po ovome šetat, ima srce napolju da pukne.Vozimo se u šutnji obuzeti mislima. Otac ponekad tiho uzdahne nude}i me bombonom.Ja razmišljam o porodici umrlog ro|aka; danas su za njim rijetki `alili. Dok primambombon, gledam o~evo izborano lice. Na njemu prepoznajem, u punoj zrelosti, `aloš}uoki}en lik... Otkrivam još jednu stranu njegovog karaktera.Onu koja ponekad poklekne i rasprsne slabost iz sebe. Zaustim da mu uputim suvislurije~ utjehe, ali odustajem.~vrsto stiskam volan grickaju}i mrvice gorkog okusa dok namrgo|eni oblaci iznad nasprosipaju prve kapi kiše.44