Drugi broj - sic

SubverzivnostDEkonstrukcijeuniverzitetaO procesu institucionalizacijeknji`evnostiJasna KovoKnji`evne studije sa dominantnom usmjerenoš}u svogaknji`evnoga objekta saznavanja ka profiliranju nastavnogakadra, još uvijek imaju jako uporište u pozitivisti~kojmetodologiji i esencijalisti~koj kritici. Postavljase pitanje sukladno postavljenoj relaciji centarperiferija-margina,ko i što normira centralnu pozicijupre/raspodjele knji`evnih programa i kanona.tematIako su moderni univerziteti, kao i njihovi odsjecii discipline ~esto odbijale dekonstruktivnumisao/filozofiju u razli~itim metodologijama iteorijama p(r)ou~avanja, nisu izbjegli tome dadekonstrukcija iako ne legitimirana kao posebnadisciplina prou~avanja, ipak obrazuje mnoge teoreti~are,ali i samim svojim zadatkom zahvati onošto je univerzitet u dekonstrukciji, odnosno razotkrivanje,iz unutrašnjosti ili svoje spoljašnosti.Univerzitet je uvijek u dekonstrukciji, to jest univerzitetje rad dekonstrukcije, teze su koje BrankaArsi} u pogovoru knjizi Pegi Kamuf, naslovljenoj tezom:Univerzitet u dekonstrukciji ili podela knji-`evnosti, elaborira, odnosno dekonstruira shodnodekonstruktivnoj metodi, te naslovom svoga tekstaSoba s pogledom, aludira na postojanost i nu`nostdrugoga pogleda i mogu}e institucije znanja. Postojanosttzv. amsterdamske sobe, s vaninstitucionalnimpogledom na filozofiju i konstituciju znanja, taDecartova vanuniverzitetska filozofija u samoj mogu}nostiutemeljenja takvoga znanja je subverzivnai shodno dekonstrukciji jeste jednako u i izvanakademske institucije. Dakle, jedno univerzalnoakademsko i time institucionalno znanje je podrivenoi dekonstruirano u ne/potpunosti kontrole naduniverzalnom istinom i znanjem. Mogu}noš}u kojase otvara ka priznanju ne/kontrole nad cjelokupnimznanjem i naukom univerzitet je u dekonstrukciji,“to zna~i da se celina njegovog znanja, 'totalitet', i'univerzalnost' njegovog znanja, uvek uspostavljakao necelovita, netotalna, nepotpuna, samo delimi~na;to zna~i da 'unutar' zidova univerziteta uveknešto nedostaje, da nedostaje ono što je spolja, izvanovih zidova, i što prema tome, jer je izvan mestaznanja, nema status znanja”(399). Priznavanjemovog drugog pola istine, znanje prihvata to tzv. neznanjekao znanje i istovremeno legitimira sebe kaoneznanje, dekonstruiraju}i se iznutra. S pretenzijomna univerzalno znanje, otkriva se i uvijek škakljivopitanje o odnosu centra-periferije-margine. Koje sugranice pre/ras/podjele me|u njima, i mogu li seimenovati ~vrsto povu~enim granicama koje ih razlikuju,odnosno u neprekidnoj igri raz-otkrivanja,zbli`avanja/razdvajanja?Iako su moderni univerziteti, kao i njihovi odsjecii discipline ~esto odbijale dekonstruktivnu misao/filozofijuu razli~itim metodologijama i teorijamap(r)ou~avanja, nisu izbjegli tome da dekonstrukcijaiako ne legitimirana kao posebna disciplinaprou~avanja, ipak obrazuje mnoge teoreti~are, ali isamim svojim zadatkom zahvati ono što je univerzitetu dekonstrukciji, odnosno raz-otkrivanje, izunutrašnjosti ili svoje spoljašnosti. Koriste}i se, a nebrane}i, dekonstruktivnom deridijanskom mišljuautorica ove knjige raz-otkriva historijske i filozofskedeterminante konstruiranja pojma univerzitetakao institucije i u njemu tzv. preraspodele nau~nihdisciplina i odsjeka, kako onih klasi~nih tako i ovihmodernih koji su proistekli iz institucionalizacijeznanja-obrazovanja-pou~avanja.Pitanje kako i zašto, ali i kome knji`evna/e studija/eduguje svoju institucionalizaciju, samo je jednood mnogih polazišta razobli~avanja institucionalnogkoje je baš u onome knji`evnom kao mjestu svakepodele i preraspodele - proces institucionalizacije?!Autori~ino vra}anje Lokovim i Morelijevim esejiziranjimao korisnosti, odnosno beskorisnosti knji-`evnoga obrazovanja pretendira razumijevanjuupravo predinstitucionaliziranog i pred/discipliniranogprou~avanja poetskog, a oba polaze od tvrdnjeo nov~anoj i moralnoj beskorisnosti takvog obrazovanja,koje je usmjereno prevashodno na gospodu.No, iako je knji`evno kao objekt p(r)ou~avanja institucionalizirano,ovakvo rezimiranje tzv. bes/korisnostibavljenja knji`evnoš}u i knji`evnim znanjem iu doba modernog univerziteta u jednoj humanisti~kojeri, kao i posthumanisti~koj, ~esto postavljaisto pitanje. Devetnaesto stolje}e i hegelijanski ifrancusko-histori~ki institucionalni koncept univerzitetai knji`evnih studija koje su utemeljene utzv. histori~nosti, pozitivisti~koj, postulirali sumetodologiju i priskrbili knji`evnom nau~ni objektsaznanja, potisnuvši samu poetiku stvaranja ipostavljaju}i tzv. knji`evnu historiju i histori~nosttekstova kao objekt p(r)ou~avanja. Tako je knji`evnopostalo mestom podele u kojem su institucijeutemeljene, ali i u kojem one utemeljuju.Promišljati tzv. konstrukciju, a time i dekonstrukcijuuniverziteta na ju`noslavenskim prostorima, a usuglasju sa prethodno dekonstruiranim univerzitetomu zapadnocentri~nome duhu i kanonu, zna~i ponovnoprofilirati ne toliku nu`nu razlikovnost u od-(sic!) 71