Slučajevi kompanija - Balkan Institute for Labour and Social Policy

Problem kojimse baviU rumunskim zakonima ima nekoliko rupa u vezi sa položajem dece bezporodica, kad napune 18 godina. Dok su deca, vlasti podržavaju njihov život iobrazovanje, prema Zakonu o zaštiti dece. Kad napune 18 godina, automatskise smatraju odraslima i samim tim odjednom moraju početi sami sebe daizdržavaju. Neke lokalne vlasti ili NVO nude im podršku u periodu tranzicije,ali uvrštenje na tržište rada je obično teško, a životni troškovi (kirija, hrana,dalje obrazovanje) su visoki za osobe s niskim kvalifikacijama.Sličan problem pojavljuje se u određenoj starosnoj dobi i kod osoba s nižimkvalifikacijama.SvrhaintervencijeKontekstKoraci uimplementacijiTrajanjePotrebni resursiIndikatori zamonitoringEfekatSporna pitanjaIzvučene poukePrivući na tržište rada osobe iz marginalizovanih grupaMlade osobe iz hraniteljskih porodicaOsobe starije od 45 godina koje su duže vreme nezaposleneNeuravnoteženo tržište rada, relativno neodgovarajuće kvalifikacije koje sestiču tokom početnog formalnog obrazovanja, nedostatak stručnostiU tokuIdentifikacija ciljne grupeOdabir lica za kvalifikacione kurseveObuka i kvalifikacije odabranih licaPronalaženje posla za obučena licaInicijativa je počela pre 6 godina. U početku su potrebne resurse obezbeđivaliFantasy Mod, kao i USAid, World Vision i World Learning.Obuku starijih lica delimično podržava Zakon 76 (Član 85).Broj obučenih osoba iz hraniteljskih porodicaBroj obučenih nezaposlenih lica starijih od 45 godinaObuka osoba iz hraniteljskih porodica12 devojaka iz centra CRISTINA – Konstanca12 mladića iz centra DELFINUL – KonstancaObuka nezaposlenih lica (starijih od 45 godina)13 žena/ kvalifikovanih kao tekstile radniceTržište rada ne obezbeđuje spontano jednake mogućnosti kojima bi pokriloraznovrsnost i eliminisalo sve ostale kriterijume diskriminacije. Kad trebauključiti na tržište rada nekoga iz marginalizovanih grupa ko traži posaomoraju se uzeti u obzir i zaposleni i poslodavci.Tehnička obuka nije dovoljna kad su u pitanju marginalizovane grupe; trebauzeti u obzir društveni pristup, jer je njima potrebna podrška da bi povećalisamopoštovanje i da bi bili ponosni zbog onoga što rade.Opis koristi od primene KDO prakse u vezi sa privlačenjem marginalnih grupana tržište radaKorist za poslovanje:stručniji i pouzdaniji zaposleni, koji ispravljaju nedostatke u svojim veštinama; razvijanje lojalnosti116