Књиге Макавејске

5 of 38
Друга Макавејска има узвишену теологију о Богу, Чије Име из побожности не прећуткује нити
замењује, него га богато слави називима: „Сведржитељ", „Превелики Бог", „Вечни", „Вишњи",
„Творац света из небића", „Саздатељ свега", „Господар духова и сваке власти", „Спаситељ",
„Добротвор", „Милостиви", „Праведни Судија", „Чудотворац", „Моћни Владар Неба" (1,24-25;
3,22. 24. 30. 36; 5,20; 7,28. 35; 8,27; 10,38; 11, 9; 12, 41; 13,14; 15, 8. 21. 23). Такође је јако
наглашена библијска истина о Божијем избрању Израиљског Народа, и ради Народа - Светога
Места и Храма (1,26; 6,14; 14,15; 15,24).
Пишчево схватање историје je библијско, пророчко, есхатолошко, као код Пророка Данила.
Кад смо говорили о 1 Мак. рекли смо да и она не прећуткује мучеништво (1 Мак. 62-63), али у
процени мучеништва заостаје за књигом Пророка Данила. Сада можемо рећи да у томе 2 Мак.
понегде надилази и самога Данила - мада о васкрсењу говори и Дан. 12, 2-3 – јер тако јасно говори
о Мучеништву повезујући га директно са Васкрсењем мртвих, јер Свети Мученици и јесу највећи
сведоци Васкрсења, чиме се 2 Мак. веома приближава новозаветном времену, времену страдања
Хришћанских Мученика од Римске власти. (Однос и везу Макавеја са Римом и Римљанима 2 Мак.
једва спомиње). Отуда није чудо што 2 Макавејску хришћански мартирологији, истина често
посредством 4. Мак., толико следују и то како најранији писани мартиријуми тако и
теолози-мученикослови: Ориген, Григорије Богослов, Златоуст.
У напоменама за 6 и 7 главу 2 Мак. говоримо опширније о Мученицима, које писац у овој
књизи пажљиво и с љубављу описује (без реторике својствене после Четвртој Макавејској), али
ћемо овде подсетити да Мученике наше Друге Макавејске има у виду Св. Апостол Павле када, у
познатој 11 гл. Посланице Јеврејима, набраја ону духовну лозу Сведока вере (грчки израз µάρτυς
значи, пре свега, сведок, али сведок до смрти, дакле: мученик): пре и после аврамовске, пре и после
мојсијевске, пре и после егзилне, у коју плејаду онда убраја и наше Макавејске Мученике, који
έτυµπανίσθησαν = у мукама уморени бише (Јевр. 11, 35 = 2 Мак. 6, 19. 28: τύµπανον). Дакле, и они
вером мученички пострадаше за Закон, или боље и тачније речено: за Законодавца Христа, јер
„Закон je педагог ка Христу", али не спасава он, jep се само „вером оправдавамо (=спасавамо)" и
„вером у Христа Исуса синови Божији постајемо" (Гал. 3,24-26), као што су постали наши
Мученици из 2 Мак., слављени зато у Новозаветно] Цркви Божијој (о чему видети у Прилогу овој
књизи: Похвалу Макавејима Св. Григорија Богослова).
Ево, на крају, кратког Пролошког мартирологија (µαρτνρολόγιον) њиховог, како га садржи
„Синаксар Цариградске Цркве" (из 10. века, изд. H. Delehave, Вшхеіез 1902; то исто доста
опширније испричано код о. Јустина Поповића, Жишија Светих за август, Бгд. 1976):
„Месеца Августа 1: Страдање ("Αθλησις) Светих Мученика Макавеја: Елеазара, Соломоније
(Σολοµωνίδος), и седморо Деце њене: Авива, Антонина, Гурија, Елеазара, Евсевона, Самона и
Маркела.
„Они, кад је Антиох, син Селевков, истерао сав народ Jeврејски и као робље водно и нагонио
да се одрекну отачких обичаја и једу свињско месо, одбише да се покоре тиранину, држећи се
отачких Закона. И то: старац Елеазар, учитељ и тумач Закона, и Седам Младића, његових
ученика. И Старац, руку везаних позади, буде јако тучен и у ноздрве му сипаху љуте и смрдљиве
течности, па будући бачен у огањ, и помоливши се да његова крв и смрт буде примљена као откуп
за сав народ (έθνος - нацију), издахну. А племенити и јуначни Дечаци, пошто сваки по реду свог
животног узраста бише доведени, и свакога појединачно од њих тиранин кажњаваше (-мучаше)
ченгелима и точковима и чекрцима и огњем, подвизаваху се, и у мукама умревши [и показавши
свој разум као господара и самовладара над страстима (=из 4 Мак.)], задобише (бесмртне) венце
трпљења. Са њима и Мајка њихова Соломонија, пошто њих виде скончавше, [не подносећи додир
људских руку, баци се у распаљену ватру (=из 4 Мак.)], тако предаде дух Богу. - Свршава се
њихов сабор у њиховом Мартирију (εν τω µαρτυρείω αυτών), који je у предворју Домниновом и
преко у Елеји (-Маслињаку)".