Књиге Макавејске

34 of 38
сматрајући да ћe несреће и порази Јудејаца бити њима успех и благостање.
15. [А они око Јуде] чувши за наилазак Никаноров и за напад незнабожаца, посуше се пепелом и
усрдно мољаху Онога Који je довека изабрао (άχρι αιώνος συστήσαντα = одредuo) Свој народ
(Израиљ) и увек je с (чудесном) појавом (µετεπιφανείας) прихватао се (άντιλαµβανόµενον = штитио)
својега удела.
1. Мак. 2,14; 10, 25; 1. Мак. 3,47; 5. Mojс. 32,9
16. А када њихов вођа (Јуда) заповеди, кретоше оданде одмах и сукобише се с њима у селу
Десау.
17. А Симеон, брат Јудин, беше се сукобио са Никанором, али услед изненадног доласка (велике
војске) непријатеља, замало се уплашио.
18. Међутим, када Никанор чу како велико јунаштво (άνδραγαθίαν) имађаху људи око Јуде и
срчаност у борбама за Отаџбину, побоја се да пресуду (= исход битке) учини крвљу.
19. Зато посла (Јудејцима) Посидонија и Теодота и Мататију да им пружи и да прихвати десницу
(мира).
20. И пошто беше дуже разматрање о томе и вођа (Јуда) објави народу, те би исказано
једногласно мишљење, пристадоше на договор.
21. Па одредише и дан у који ћe саме (војсковође) доћи на једно исто место. И дођоше (тога
дана) са сваке стране ратна кола (δίφραξ), и поставише седишта (почасна).
22. Јуда (ипак) заповеди да наоружани људи буду спремни на погодним местима, да не би од
непријатеља било изненадно злодело. И (војсковође) учинише одговарајући заједнички договор
(κοινολογία).
23. И Никанор борављаше (од тада) у Јерусалиму, и ништа неумесно не учини; сакупљене пак
попут стада масе (незнабожаца) распусти.
24. И имађаше Јуду свагда крај себе, и душевно беше томе мужу наклоњен.
25. Он га подстакну да се ожени и да има децу, те се овај ожени, устали се (εύστάθησεν) и
уживаше заједно с другима живот (ε κοι νώνησε ν βίου) .
26. Α Алким, Видећи међу њима наклоност и узевши склопљени договор, отиде код Димитрија
(I Сотира), и рече (му) за Никанора да непријатељски мисли о (државним) стварима, јер
непријатеља царства његовог Јуду назначи за наследника.
1. Мак. 7,25
27. На то се цар веома разгњеви, и раздражен клеветама свелукавог Алкима, написа писмо
Никанору говорећи да јако негодује због договора, и заповеди му да Макавејца везаног пошаље
брзо у Антиохију.
28. Када пак та вест дође Никанору, он се смути и би му врло тешко, ако би договорено
прекршио а да му овај човек није никакву неправду учинио.
29. Но пошто се цару није могло супротставити, гледаше погодну прилику да то вештом замком
изврши.
30. A Макавејац, видећи да се Никанор понаша према њему строжије, и да уобичајени сусрет би
замењен грубљим односом, схвати да та строгост није од боље стране, па сабра немали број људи
око себе и скриваше се од Никанора.
1. Мак. 7,30
31. Овај пак (Никанор), схвативши да га је онај муж витешки надмудрио, дође у највећи и свети
Храм, када свештеници приношаху уобичајене жртве, и заповеди им да му предају тога човека.