Књиге Макавејске

25 of 46
50. И смири се земља Јудина за мало дана.
8. О Римљанима и савез Јевреја с њима. Писмо Римљана Јудејцима.
1. И чу Јуда за име (= славу) Римљана: да су моћни снагом, и да су благонаклони према свима
који им се придружују, и са онима који им приђу склапају пријатељство; и да су моћни снагом.
2. И испричаху му њихове ратове и храбре подвиге (τάς άνδραγαθίας) које чинише међу Галима,
и да их надвладаше и потчинише под данак;
3. И шта учинише у земљи Шпанији да овладају тамо рудницима сребра и злата.
4. И овладаше свим оним подручјем разборитошћу (τη βουλή) својом и стрпљивошћу; а место
беше врло далеко удалено од њих. И цареве који нападоше на њих с краја земље, скршише их и
поразите их раном великом, а остали им плаћају данак сваке године.
5. И Филипа (Македонског) и Персеја цара Китијског (из Македоније), и (друге) који устадоше
на њих, победише их у рату и покорише их.
6. И Антиоха Великог (III Селевкида), цара Азије, који je пошао у рат на њих имајући сто
двадесет слонова и коњицу и борна кола и веома велику војску, и би поражен од њих;
7. И ухватише га живог, и одредише да њима плаћају данак велики он и они који после њега
буду царовали; и да даје таоце; и издвајање (διαστολήν = отцепљење).
8. И (то) земљу Индијску и Мидију и Лидију, најбоље области од тих земаља, и узевши од њега
дадоше их Евменију цару (Пергамском).
9. И како су неки из Јеладе намеравали да дођу и истребе их;
10. А они (Римљани) дознаше ту ствар, и послаше на њих једног војсковођу, и ратоваху против
њих, и падоше од њих многе жртве; и заробише жене њихове и децу њихову и узеше плен њихов,
и овладаше земљом њиховом, и порушите утврђења њихова и поробише их до овога дана.
11. И остала царства и острва, која им се некад супротставише, они скршише и покорише себи.
12. Са пријатељима пак својим и онима који се ослањају на њих одржаше пријатељство. И
овладаше царевима оближњим и даљњим, и који чуше за име њихово, бојаху се од њих.
13. Α којима одлуче да помогну да царују – они и царују; за које пак одлуче (другачије) - њих
свргавају. И веома се узвисише.
14. И у свему томе не стави нико од њих круну и не огрну се порфиром да би се њоме узвеличао.
15. И веће (= Сенат) сачинише себи и свакодневно држаху веће триста двадесет (сенатора) који
стално већаху о мноштву (= о народу) ради његовог благостања.
16. И поверавају једноме човеку (= конзулу) да влада над њима за годину и да управља свом
земљом њиховом, и сви слушају тога једнога, и нема зависти ни суревњивости међу њима.
17. И изабра Јуда Евполемона сина Јованова, сина Акосова, и Јасона сина Елеазарова, и посла
их у Рим да утврде са њима пријатељство и савез.
18. И да скину јарам са њих, јер видеше да царство Јелинско поробљава Израиль ропством.
19. И отидоше у Рим, и пут беше врло далек. И уђоше у веће (= Сенат), и обратише им се и
рекоше:
20. „Јуда звани Макавеј и браћа његова и народ (го πλήθος) Јудејаца послаше нас к вама да
утврдимо с вама савез и мир и да нас упишете у савезнике и пријатеље своје."
21. И допаде се та реч њима.
22. А ово je препис посланице, коју написаше на бронзаним плочама и послаше у Jeрусалим да
буде код њих тамо спомен мира и савеза:
23. „Добро нека буде Римљанима и народу (τω εθνει) Јудејском на мору и на копну вавек! И
нека се мач и непријатељ удаљи од њих!