Књиге Макавејске

2 of 27
Писац 4 Мак. je несумњиво један верујући, ортодоксни (што нема везе с фанатизмом, како
многи дилетанти или циници данас мисле), библијски Јеврејин, патриота, али и философ, који
добро познаје и користи грчку философију, понајвише стојичку, али joj не подлеже, него je
напротив исправља (о чему видети у напоменама) и надилази је библијском номологијом и
свештеном историјом. Остаје, наравно, за нас хришћане питање, које je поставио велики јеврејски
верник Савле, али тек после сусрета са Распетим и Васкрслим Христом: Како се без благодати
Божије може извршавати Закон, свеједно што je Мојсијев и Божији? (Види драматичан опис
трагичне ситуације унутар самог Закона дат у 7 гл. Посл. Римљанима, да би у следећој 8 гл.
Преобраћени Павле спевао ненадмашну химну „закону Духа живота у Христу, који нас ослободи
од закона греха и смрти" - Рим. 8.2, и даље дао величанствену химну „љубави Божијој у Христу
Исусу" - Рим. 8, 35-39). Истина, наш писац као најјачи доказ своје тезе: о владању побожног
разума (дакле: ума вернога Закону Божијем) над свима страстима, наводи страдање наших тако у
Хришћанској Цркви називаних Макавејских Мученика (он их нигде не назива Макавејима, као
уосталом ни 2 Мак. у 6-7 гл., одакле 4 Мак. црпи своје информације), али ови старозаветни
духовни исполини својим страдањем већ припадају месијанском добу, и зато их je новозаветна
Црква усвојила као своје Мученике. (Ово je разлог што смо и ми, у овом нашем првом преводу на
српски свих Макавејских књига, додали иза 4 Макавејске, још и Беседу-Похвалу Макавејима Св.
Григорија Богослова, јер она овој не само да је слична и да је продужује, него je и осмишљава).
Писац 4 Мак., иако је ово дело, без много основа, приписивано Јосифу Флавију, има далеко
више сличности са Филоном Александријским, по својој грчкој култури и јеврејским ентузијазмом
за своју веру. Без обзира што је Јевсевије Кесаријски написао, или од некога преписао, да je то
дело Јосифа Флавија (у Црквеној историји III, 10 Јевсевије каже: „Taj муж je написао и друго не
безначајно дело О самовладару разуму, које су неки назвали Макавејским, које садржи подвиге
оних Јевреја који су се у такозваним Макавејским књигама витешки борили зарад побожности
према Богу"), Јосиф Флавије сигурно није писац ове књиге, јер Јосифов идеал није мучеништво за
Јеврејску веру, него je он за сарадњу са Римском влашћу, а и његова дела немају нимало
сродности са једном оваквом књигом. Највероватније да je писац 4 Мак. један александријски
Јеврејин (који се можда звао Јосиф, па je тако дошло до забуне), јер и 2 Мак. је александријска
књига, из које наш писац узима фабулу, с могућом напоменом да je можда у петотомном делу
Јасона Киринејца било више материјала о страдању ових Седам Мученика, него што је унео
епитомист 2 Макавејске, па можда писац 4 Мак. проширује опис мучеништва из предања (или
директно из књига Јасонових), но, наравно, он то чини понајвише из своје инвенције (као што се
то исто види и код Григорија Богослова, који очигледно користи 4 Мак. као свој извор, али својом
инвенцијом, не толико у опису мучења колико у говорима Мученика, врло често далеко је
превазилази). Међутим, трезвеност писца 2 Мак. у једноставном опису страдања чесних
Мученика: старца Елеазара, Седам Браће и њихове Мајке, стоји по нашем мишљењу изнад
истанчане грчке реторике писца 4 Мак. и његовог одличног познавања грчког језика, пуног обрта,
идиоматизама и неологизама (његови хапакси су: έθνόπληθος, έπταµήτωρ, παθοκρατεΐσθαινίΎ'ίί,.).
Место и време писања 4 Мак. није у науци јединствено установлено и прихваћено. Што се
тиче Александрије као места писања, ту је слагање паучника далеко веће. Постоје и они који се
рађе опредељују за Антиохију, и то у новије време све више научника. Тако, мишљење J. D.
Danielou-a, које смо навели у наpомени уз 4 Мак. 6,29 и 17,22 : да је књига написана у Антиохији у
време Св. Игњатија, тј. поч. 2 века после Хр., није сасвим усамљено, jep je сличног мишљења и С.
Saulnier (Histoire d'Israel, стр. 449): „Написана je у једној јеврејској азијској заједници и датира из
доба Иродовог (37-4 г. пре Хр.) или из 1 века после Христа". Међутим, иста историчарка,
стручњак за грчко-римско доба, три године раније (у Cahiers Evangile: La crise Maccabeene, 42,
1982, p. 8) написала je: „Ова књига је највероватније једна синагогална хомилија, која потиче из 1
в. пре Христа и сведочи о јако јелинизованој мисли јеврејске средине у Александрии". Проф. Р.
М. Bogaert из Лувена не може се определити: „Књига je написана на грчком, у Александриjи или
пре у Антиохији, наизглед у 1 веку хришћанске ере, али нема прецизнијих индиција" (Le monde de