Књиге Макавејске

12 of 46
1 Сам.14,6
19. Јер није победа у рату од мноштва војне силе, него је моћ с Неба.
2 Мак. 15,21
20. Они долазе против нас са мноштвом увреде и безакоња, да би истребили нас и жене наше и
децу нашу, и да нас оплене.
21. А ми ратујемо за душе наше и за Законске уредбе наше.
22. Зато ћe их Он (= Господ) скршити пред лицем нашим, а ви се немојте бојати од њих."
23. А када престаде говорити, јуришну изненада међу њих; и скршен би Сирон и војска његова
пред њим.
24. И гонише га низ падину Веторона до равнице; и паде од њих осамсто људи, а остали
побегоше у земљу Филистејску.
25. И завлада страх од Јуде и браће његове и трепет захвати незнабошце око њих.
26. И дође до цара (Антиоха IV Епифана) име његово. И о војним делима Јудиним говораху сви
народи.
27. А када чу цар Антиох те речи, разгњеви се јарошћу и посла те сабраше војне снаге свег
царства његовог, војни табор веома јак.
28. И отвори ризницу своју и даде плату војсци својој за годину, и заповеди им да буду готови за
сваку потребу.
29. И виде да нестаде новца из ризница и доходци земље све су мањи, због неслоге и раздора
који створи у земљи укидањем закона који су постојали од првих дана.
30. И побоја се да неће имати до једном и двапут за трошкове и дарове, које је раније
давао обилном руком, надмашајући претходне Цареве.
31. И беше у недоумици душе своје веома; па одлучи да иде у Персију и узме данак од земаља
(=сатрапија) и сабере новаца много.
32. И остави Лисија, човека славнога и од рода царскога, над пословима царским од реке
Еуфрата до граница Египта.
33. И да одгаја Антиоха сина његовог док се он не врати.
34. И предаде му половину војних снага и (бојне) слонове; и даде му наредбе за све што је хтео,
и за становнике Јудеје и Јерусалима:
35. Да пошаље против њих војну силу да скрши и уништи моћ Израиљеву и остатак (το
κατάλειµµά) Јерусалима, и да избрише спомен њихов из тог места
2 Цар. 19,30--31;Рм. 11,5
36. И да настани синове туђинце у свим границама њиховим и коцком подели земљу њихову.
37. И цар узе преосталу половину војних снага и крете из Антиохије, из града царства свога,
године сто четрдесет седме*, и пређе Еуфрат реку и прохођаше горње земље.
465 г. пpe Христа
38. A Лисија изабра Птолемеја сина Дорименова, и Никанора и Горгију, људе силне између
пријатеља царевих,
39. И посла са њима четрдесет хиљада људи и седам хиљада коњице да нападну земљу Јудину и
опустоше je по речи царевој.
40. И одоше са војном силом њиховом; и дођоше и улогорише се близу Емауса на земљи
равници.
41. И (кад) чуше трговци те земље за име њихово, узеше сребра и злата врло много и свеза (=