Књиге Макавејске

8 of 46
2. Свештеник Мататија и његови синови у Модину устају у одбрану вере и отаџбине.
Страдање побожних Асмонеја у пустињи у суботу. Завет Мататијин синовима и смрт.
1. У дане оне устаде Мататија, син Јована Симоновог, свештеник од синова Јоаривових, из
Јерусалима, и настани се у Модину.
2. И беше у њега пет синова: Јован звани Гади,
3. Симон звани Таси,
4. Јуда звани Макавеј,
5. Елеазар звани Аваран, Јонатан звани Апфус.
6. И он виде хуле које бивају у Јуди (=Јудеји) и у Јерусалиму,
7. И рече: „Авај, зашто се родих да видим опустошење (σύντριµµα = пропаст) народа мога и
опустошење (σύντριµµα= пропаст) Града Светога, и да тамо седим (залудан) када се он даваше у
руке непријатеља и Светиња у руке туђинаца?
8. Храм његов постаде као човек неславан;
9. Сасуде славе његове заплењене однеше; поклаше одојчад његову на трговима његовим,
младиће његове мачем непријатеља.
Плач 2, 11, 21
10. Који још незнабожни народ не наследи царство његово и не узе плен његов?
11. Сав украс његов би одузет; уместо слободнога постаде роб.
12. И гле, Светиње наше и лепота наша и слава наша опустеше, и оскрнавише их незнабожни
народи.
Плач 1,5-10; 2, 1-16
13. Зашто ћe нам још живот?"
14. И раздра Мататија и синови његови хаљине своје, и обукоше се у кострет и плакаху горко.
1.Мојс.37,34; Јов.1,20; Јона 3,6; Јес.4,1
15. Α људи цареви, који присиљаваху на отпадништво, дођоше у Модин град, да принесу жртве.
16. И многи из Израиља приђоше им, a Мататија и синови његови окупише се (посебно).
17. И цареви људи обратише се Мататији и рекоше му, говорећи: „Господар си, и славан, и
велики у овом граду, и ослоњен на синове и браћу.
18. Сада, дакле, приђи први и изврши наредбу цареву, као што учинише сви народи и људи
Јудејци и они који су остали у Јерусалиму; и бићеш ти и дом твој међу пријатељима царевим; и ти
и синови твоји бићете прослављени сребром и златом и многим даровима."
19. И одговори Мататија и рече јаким гласом: „Ако и сви народи, који су у дому царства
царевог, послушају њега да одступи сваки од (бого)служења отаца својих, и прихвате наредбе
његове,
20. Но ja и синови моји и браћа моја ходићемо у Завету отаца наших.
21. Нека нам се смилује (Небо = Бог) да не оставимо Закон и уредбе (= заповести Његове).
22. Цареве речи нећемо послушати да преступимо (бого)служење наше десно или лево."