Књиге Макавејске

7 of 38
10. «Ми у Јерусалиму и у Јудеји и герусија (= скупштина стараца) и Јуда - Аристовулу учитељу
цара Птоломеја (VI Филомитора), који je од рода помазаних свештеника, и Јудејцима у Египту -
желимо радост и здравље!
11. Од великих опасности Богом спасени, веома My благодаримо, пошто против цара ратујемо.
12. Jep je Он одагнао оне који су ратовали против Светог Града.
13. Јер кад је владар (о ήγεµών = цар Антиох IV Епифан) био у Персији и око њега војна сила,
која изгледаше неодољива, бише исечени у храму Нанеје (богиње), пошто жречева Нанејини
употребите превару.
14. Јер када Антиох дође у то место (с намером) да се венча с њом (= богињом), и са њим његови
пријатељи, с циљем да узме многе новце као мираз;
15. И кад жречеви Нанејини новац изнесоше, и он са неколицином уђе у двориште храма, они
чим Антиох уђе затворише храм;
16. И отворивши скривени отвор на своду, почете бацати камење и згромосаше
(συνεκεραύνωσαν) владара, па исекавши на комаде и одсекавши главе, избацише (их) онима
напоље.
17. Благословен за све Бог наш, који предаде безбожнике (на смрт).
18. Хотећи, пак, да празнујемо двадесет и петог дана (месеца) Хаселева очишћење Храма,
сматрасмо за потребно да вас известимо да и ви празнујете празник Сјеница и огња: када је
Немија, подигавши Храм и Жртвеник, принео жртве.
1. Мак.4,52; Прем. Сир. 49, 11-13
19. Jep кад оци наши бише вођени у Персију, тадашњи побожни свештеници, узевши од огња са
Жртвеника, тајно сакрише у удубљење бунара који беше безводан, и ту обезбедише тако да нико
не знађаше то место.
20. И пошто прође много година, када Богу би угодно, би послан Немија од цара Персијског; и
посла по огањ потомке оних свештеника који су га сакрили; а када нас они обавестише да нису
нашли огањ, него густу воду, заповеди им да je захвате и донесу.
Нем. 2,5-12
21. А када би готово све за приношење жртава, Немија заповеди свештеницима да том водом
полију дрва и што je на њима.
22. Кад то би учињено и прође неко време, и изгреја сунце, које претходно беше за облаком,
запали се велика ватра, тако да се сви дивљаху.
23. А свештеници чињаху молитву док жртва сагореваше, свештеници и сви остали;
започињаше Јонатан, а остали са Немијом понављаху.
24. А беше молитва оваквог садржаја (τον τρόπον): „Господе, Господе Боже, Творче свега,
Страшни и Моћни и Праведни и Милостиви, Једини Царе и (једини) Добри,
3. Мак.2,2;6,2-3; 5. Мојс.10,17
25. Једини Даваоче (свега), Једини Праведни и Сведржитељу и Вечни, Који спасаваш Израиља
од свакога зла, Који си учинио оце (наше) изабраницима (Твојим) и осветио си их.
26. Прими жртву за сав народ Твој Израиљ и сачувај удео Твој и посвети га.
5. Мојс.32,9; 2. Мак.14,15; 3. Мак. 6,3
27. Сабери расејање наше, ослободи оне који робују међу незнабошцима, погледај на понижене