Књиге Макавејске

10 of 20
пријатни (ευδόκιµοι = цењени) свима људима.
6. Но ту добродетељност у свему (εν πάσιν ... εύπραξίαν), ο којој се причаше, иноплеменици
нимало не уважаваху,
7. Него много причаху о њиховој различитости (διάστασιν = издвајању) у клањању и у јелима,
говорећи да ти људи нису послушни ни цару ни снагама (царевим), него су противни и јако се
супротстављају стварима (државе); и тако им наношаху не малу клевету.
8. Α Јелини у граду (Александрији) ничим не повређени (од Јудеја), видећи неочекивани метеж
(ταραχήν) око ових људи и неометане нападе (на њих), да помогну нису могли, јер стање беше
тиранско, али их утешаваху и негодоваху, и сматраху да he се то (стање брзо) променити.
9. Јер (говораху) да неће тако бити презрен толико велики народ (τηλικοϋτο σύστεµά), који није
ништа скривио.
10. Α већ и неки суседи и пријатељи и сарадници у трговини, узимајући тајно насамо неке од
Јудејаца, обећаваху да he их помагати и све могуће пружати као помоћ.
11. Онај пак (цар), надимајући се садашњим благостањем, и не сагледавајући моћ Превеликога
Бога, и сматрајући да ћe заувек остати при истој одлуци (βουλή), написа против њих (Јевреја)
овакву посланицу:
12. „Цар Птоломеј Филопатор свима у Египту, и по местима војним заповедницима и војницима
- да се радују и буду здрави!
13. А здрав сам и ja сам и наше (државне) ствари.
14. Када беше наш војни поход у Азију, као што и ви знате, који неометаном помоћју богова [и
нашом снагом] би доведен по жељи до [најбољег] свршетка,
15. Сматрали смо да не насиљем копља, него снисходљивошћу и многим човекољубљем
придобисмо народе који живе у Целесирији и Феникији, и добровольно им чинисмо добро.
16. И светилиштима по градовима давши многе дарове, дођосмо и у Јерусалим, и узиђосмо да
одамо част Светилишту проклетника (Јудеја), ко-ји никад не престају са безумљем.
17. А они речју прихватише наш долазак, а на делу лажно. Када ми зажелесмо да уђемо у Храм
њихов и почаствујемо (га) лепим и прекрасним даровима
2. Мак. 9,16
18. Надувени својом старом гордошћу, спречише нам улазак, лишавајући себе наше силе, због
које имамо човекољубље према свима људима.
Јестир. 8,12б
19. И јавно пројавивши своје према нама непријатељство, као једини (µονώτατοι) из међу народа
који над царевима и својим добротворима уздижу вратове, не хотећи ништа право (γνήσιον)
чинити.
Јестир.3,13 е
20. Ми пак, саодносећи се сходно њиховом безумљу, и са победом вративши се у Египат
сусрећући човекољубиво све народе, учинисмо како je требало.
21. И у томе, свима обзнанујући незлопамтљивост према њиховим сународницима (у
Египту), и због њихове (раније) сарадње у борби и због мноштва ствари које смо им издавна с
простотом поверили, осмелили смо се да променимо (стање), те да их удостојимо грађанства
Александринаца и учинимо удеоницима доживотних свештеника (= жречева Дионизијских
мистерија).
22. Но они то супротно примите, и (својом) урођеном поквареношћу одбацивши добро, и