Књиге Макавејске

21 of 27
18. И свакоме појединачно одвајаноме од Браће његове, говораху они преостали: „Не постиди
нас, Брате, нити слажи Браћу нашу претходно умрлу!"
19. Није вам пак непозната братска љубав, коју је Божански и Свемудри Промисао преко отаца
рађанима доделио, и кроз мајчину утробу усадио.
20. У којој (утроби) су једнако време обитавала Браћа, и у исто време саздана, и од исте крви
израсла, и истом душом усавршена;
21. И у истим временима порођени, и из истих извора млеко пили, од којих се наручја
заједнички хране загрљене братољубиве душе;
22. И растући снажније кроз заједничко храњење и свакодневно дружење и остало васпитање и
наше у Закону Божијем вежбање (ασκήσεως = подвизавање).
23. Пошто je, дакле, тако постало симпатично (= сасшрадално) братољубље, Седам Браће су
имали симпатичнију (= састрадалнију) међусобну слогу (оџоуо1ау = једнодушност).
24. Јер одгојени (= васпитани) истим Законом, и исте извежбавши врлине, и саодгајивши се у
праведном живљењу, већма су се међусобно волели.
25. Јер међусобно ревновање у савршеној врлини (ή όµοζηλία καλοκαγαθίας) повећавало је
њихову међусобну наклоност и једнодушност.
26. Јер са побожношћу чињаху себи још жељеније братољубље.
27. Па ипак, мада им je и због природе и због дружења (της συνήθειας) и врлинских нарави
заједно саузрастала љубав братства, подношаху ради побожности преостала Браћа да гледају
Браћу мучену и злостављану до смрти.
14 Похвала витешкој Седморици Браће и Мајци.
1. Уз то их joш и на страдање подстицаху, тако да нису само презирали болове, него су и
владали страстима братољубивости према Браћи.
2. О мисли (λογισµοί) царскије од цара и слободније од слободних!
3. О свештене и складне око побожности сагласности Седам Браће!
4. Ниједан од Седам Дечака не уплаши се, нити оклеваше пред смрћу,
5. Него сви као на пут бесмртности трчећи, жураху на смрт кроз мучења.
6. Јер као што се руке и ноге крећу сагласно подстицајима душе, тако и свештени Дечаци, као
од једне бесмртне душе побожности покретани, сагласише се на смрт за њу (= за побожност).
7. О свесвета (πανάγιε) Седмице сагласне Браће! Јер као што су седам дана стварања света (της
κοσµοποιΐας) око побожности (= око вере наше),
1. Мojс. 2,1-3; 2. Mojс. 20, 8-11
8. Тако су и Дечаци, играјући коло около седмице, уништавали страх од мука.
9. Сада ми, чујући за невоље ових Младића, потресамо се. А они не само гледајући, нити само
слушајући речи претње онога момента, него и страдајући, трпљаху, и то патњама у огњу,
10. Од којих шта може бити болније? Јер, пошто је моћ огња бритка и брза, она брзо
уништаваше тела.
11. И нека се не сматра чудним што је код ових Мужева (= Људина) разум превладао у мукама,
када је и ум (νους) Жене надвисио мишљу многоврсне болове.
12. Јер Мајка ових Седам Младића поднела је мучења за свако од Деце.
13. А схватате како је многострука љубав детољубља, привлачећи свакако састрадавању
(мајчинске) утробе.
14. Јер чак и бесловесне животиње имају сличну људима симпатију и љубав према рађанима од
њих.