Књиге Макавејске

14 of 27
7 Похвала побожном, мудром и храбром Елеазару.
1. Јер, као изврсни управитељ, разум оца нашега Елеазара, крманећи лађом побожности на
пучини страсти,
2. И шибан претњама тираниновим и исцрпљиван таласима мучења,
3. Ни на који начин не скрете вођице побожности, док не доплови до пристаништа бесмртне
победе.
4. Није тако град, некад опседан многим и разноврсним опсадиим справама, издржао, као овај
пресвети (πανάγιος). Опаљиван по свештеној души шибањима и мучењима, победно je опсађиваче,
због разума побожности који га је штитио.
5. Јер, уздигавши отац Елеазар као стеновиту тврђаву (града) своју мисао (διάνοιαν = разум),
разбијаше беснеће валове страсти.
6. О свештениче, достојни свештенства! Ниси оскврнио свештене зубе, нити си упрљао једењем
поганштине стомак који је (сместио) богопоштовање и очишћење.
7. О сагласниче Закона и философе божанског живота!
8. Овакви треба да су они који стварају (δηµιουργούνταςјавно уређују) Закон сопственом крвљу,
и јуначким знојем страд ања до смрти г а бране.
9. Ти, оче, наше (јеврејско) благозакоње трпљењима на славу потврдивши, и свету службу (την
άγιαστίαν = службу освећења) чесним речима почаствовавши ниси погазио; делима си потврдио
речи божанске философије твоје.
10. О силнији од мука Старче, и снажнији од огња Презвитере, и над страстима највећи
царе Елеазаре!
11. Јер, као што је отац Арон, наоружан кадионицом, проходећи кроз народно
мноштво, победно ангела палитеља,
4 Mojс. 16,46-48
12. Тако Ароновић (ό Άαρωνίδης) Елеазар, растапан огњем, није променуо разумом.
13. И још, што je најдивније, будући старац, са већ ослабљеним снагама тела и опуштенога меса
и онемоћалих мишића, младићски се понашаше (άνενέασεν = подмлађиваше се).
14. Духом кроз разум, и Исаковским разумом, многоглаво мучење је поништио.
15. О блажене старости и чесне седине и живота законитог, којега je верним печатом смрти
завршио (έτελείωσεν = усавршио)
16. Ако је, дакле, човек старац презирао муке до смрти ради побожности, онда је очигледно да
је побожни разум владар страсти.
17. А можда ће неко рећи: Не владају сви (људи) страстима, јер и немају сви разборит разум.
18. Но они који свим срцем промишљају о побожности, једино они могу владати телесним
страстима,
19. Верујући да Богу не умиру, као што нису (умрли) ни патријарси наши Аврам и Исак и Јаков,
него живе Богу.
4. Мак. 16,25; Мк. 12,26-27
20. Ништа се, дакле, не противи да се неки виде како су овладани страстима због слабог
разума.
21. Зар неко, философирајући по читавом правилу философије и верујући Богу,
22. И знајући да је блажено подносити ради врлине сваки бол, неће овладати страстима ради
богопоштовања?