Књиге Макавејске

32 of 46
царства његовог.
54. И зато, да склопимо међу собом пријатељство, и сада дај ми кћер твоју за жену, и постаћу ти
зет, и даћу дарове теби и њој достојне тебе."
55. И одговори Птоломеј цар, говорећи: „Срећан je дан у који си се вратио у земљу отаца твојих
и ceo на престо царства њихова.
56. И сада, учинићу ти што си (ми) написао, но дођи ми у Птолемаиду да видимо један другога, и
учинићу те зетом, као што си рекао."
57. И изиђе Птоломеј из Египта, он и Клеопатра кћи његова, и дођоше у Птолемаиду године сто
шездесет друге*.
*150 г. пpe Христа
58. И изиђе му Александар цар у сусрет, и (овај) му даде Клеопатру кћер своју, и учини свадбу
њену у Птолемаиди, као цареви у слави великој.
59. И написа Александар цар Јонатану да му дође на сусрет.
60. И отиде (Јонатан) са славом у Птолемаиду и сусрете двојицу царева; и даде им сребро и злато
и пријатељима њиховим, и дарове многе, и стече наклоност њихову.
61. И скупише се против њега људи погубни из Израиља, људи безаконици, да би га оптужили
(код цара), но цар им не обрати пажњу.
62. И нареди цар да скину Јонатану одећу његову и да му обуку порфиру, и учинише тако.
63. И посади га цар крај себе и рече својим великашима: „Прођите с њиме посред града и
објавите да нико не долази да говори против њега за било коју ствар, и да га нико не узнемирава из
било ког разлога".
64. И би кад видеше они тужитељи славу његову, као што се објави, и да је огрнут порфиром,
сви побегоше.
65. И прослави га цар, и записа га у прве пријатеље, и постави га за војног заповедника и
управитеља области (Јудеје).
66. И врати се Јонатан у Јерусалим с миром и весељем.
67. И у години сто шездесет петој*, дође Димитрије (II Никанор) син Димитрија (I Сотира) са
Крита у земљу отаца својих.
*147 г. пpe Христа
68. И чу Александар цар и ожалости се веома и врати се у Антиохију (из Птолемаиде).
69. И постави Димитрије (II) Аполонија, начелника над Целесиријом, (за стратега), и сакупи
војску велику и улогори се у Јамнији. И посла к Joпатану првосвештенику, говорећи:
70. „Ти се jедини гордиш на нас, a ja бих извргнут подсмеху и порузи ради тебе! И зашто ти
владаш против нас у горама?
71. Сада, дакле, ако се уздаш у војску твоју, сиђи на нас у долину, и одмерићемо се тамо међу
собом, jep je са мном војска из градова.
72. Запитај и дознај ко сам ja и остали који нам помажу, и рећи ћe ти: Не можеш ни на ноге стати
пред лицем нашим, jep два пута бише побеђени оци твоји у земљи својој.
73. И сада не можеш одолети коњици и оваквој војној сили у долини, где нема камена ни
заклона ни места за бежање."
74. А када чу Јонатан речи Аполонијеве, потресе се срцем, и изабра десет хиљада људи и изиђе
из Јерусалима, и сусрете га Симон брат његов да му помогне.