Књиге Макавејске

6 of 27
онима које су супротне праведности и храбрости и целомудрености и разборитости, а и њима
(влада) не да би их уништио, него да им се не подаје.
7. Са много, дакле, страна и другим начином могу вам показати да je побожни разум самодржац
над страстима.
8. A још ћу већма то доказати од добрих подвига (της άνδραγαθίας) оних који су умрли за
врлину: Елеазара и Седам Браће и њихове Мајке.
9. Јер сви они, презревши патње до саме смрти, показаше да разум надвладава страсти.
2. Мак. 6,18 - 7,42
10. Зато ми је због врлина (њихових) дошло да похвалим ове Људине (άνδρας) са Majком, који
су у ово време умрли за савршену врлину (υπέρ της καλοκαγαθίας = за Племенитост), а због
почасти да их назовем блаженима.
11. Јер они, којима се дивише за храброст и трпљење не само сви људи него и (сами) мучитељи,
постадоше узрочници да престане тиранија против народа (Јеврејског), јер победите тиранина
трпљењем, тако да је кроз њих очишћена отаџбина.
12. Но о овоме je сад одмах потребно говорити како сам почео тему, као што навикох чинити,
па ћу се онда окренути на реч о њима, одајући славу Свемудроме Богу.
13. Истражујемо, дакле, да ли je разум самовладатељ (αυτοκράτωρ) над страстима.
14. А да размотримо (најпре) шта je разум? И шта је страст? И колико je видова (ίδέαι = врста)
страсти? И да ли над свима њима влада разум?
15. Разумност (λογισµός) je, дакле, ум са правилним разбором (νουςµετά ορθού λογού), κοји
предпочитава живот мудрости (σοφίας βίο ν).
16. Мудрост (σοφία) пак јесте познање (γνώσις) божанских и човечанских ствари и њихових
узрока.
17. А ово (познање) јесте васпитање у Закону (ή του νόµου παιδεία), којим божанске ствари
честито (= с поштовањем), и људске ствари корисно учимо.
18. А видови (ίδέαι) мудрости јесу: разборитост и праведност и храброст и целомудреност
(φρόνησις και δικαιοσύνη και ανδρεία και σωφροσύνη).
19. Α главнија од свих je разборитост, из које управо разум влада над страстима.
20. А природе (φύσεις) страсти јесу две свеобухватне: задовољство (ηδονή = уживање) и бол
(πόνος), а свака од њих и око тела и око душе бива (πέφυκεν = произраста).
21. А многе су последице страсти (= последичне страсти) и око задовољства и око бола.
22. А испред задовољства je жеља (επιθυµία), а после задовољства је радост (χαρά).
23. А пре бола je страх (φόβος), а после бола жалост (λύπη).
24. Гњев је заједничка страст задовољства и бола, ако неко схвати (= замисли) да je у њега упао.
25. А у задовољству се налази злоћудно (= злонаравно) расположена, које је најсложенија од
свих страсти.
26. Са стране душе (то су): гордост и среброљубље (= грамзивост) и славољубље и свадљивост
(φιλονεικίά), [неверје (απιστία)} и завист
27. А са стране тела: једење свега (παντοφαγίά) и угађање грлу (λαιµαργία = гурманство) и
тајноједење (µονοφαγία = насамо угодноједење).
28. Kao да су тело и душа две саднице (дрвета): задовољства и бола, и на њима су многи
властари (= младице) страсти,