Књиге Макавејске

24 of 38
Ис. 14,13
11. Тек тада, код скршеног и пониженог (цара) поче да пада велика гордост и он да долази у
спознање, погађан божанском казном свакога часа боловима.
12. И не могући да поднесе сопствени смрад, рече овако: „Право je Богу покоравати се, и будући
смртан не мислити да си раван Богу".
13. А зарицаше се нечастивац Господару (свих), Који га још није помиловао, говорећи овако:
14. Свети Град - у који журећи да стигне хтеде да га сравни са земљом и учини га гробљем
(πολυάνδριον) - да буде слободан!
15. А Јудејце - које сматраше да нису достојни ни погреба, него да заједно са одојчадима буду
бачени грабљивим лешинарима и зверовима - да их све учини једнаким с Атињанима.
3. Мак. 6,34
16. А Свети Храм - који je раније опљачкао - да ћe га украсити најлепшим поклонима и да ћe све
свештене сасуде многоструко узвратити, а трошкове потребне за жртве да ћe давати од својих
прихода.
17. И уза (све) то: да ћe и сам постати Јудеј, и да ћe обићи свако насељено место јављајући силу
Божију.
18. Но пошто ниоткуда не престајаху болови, јер на њега дође праведни суд Божији, изгубивши
наду за своје стање, написа Јудејцима ниже потписано писмо у виду молбе са овим садржајем:
19. „Добрим Јудејцима, грађанима (царским), цар и војсковођа Антиох (IV Епифан) - да се много
радују и здрави буду и добро чине!
20. Ако сте ви здрави и деца ваша, и ако су вам ствари по вољи, [узносим Богу највећу
захвалност], имајући наду у Небо.
21. [Ja пак болестан лежим], памтим с љубављу ваше поштовање и наклоност, враћајући се из
Персијских крајева, и павши у болеет која има невољу, сматрах за нужно да се побринем за општу
безбедност свих.
22. Не очајавам за себе, него имам велику наду да ћу изаћи из ове болести.
23. A гледајући да je и отац мој (Антиох III Велики), у времена када креташе с војском у горње
крајеве (= преко Еуфрата), одређиваше будућег наследника,
24. Да ако се нешто неочекивано деси, или пак ако буде јављено нешто лоше, грађани земље,
знајући коме су остављене ствари (државне), да се не узнемиравају.
25. Уз то још, познајући околне владаре и оне што су суседи царству, који гледају на времена
(погодна) и очекују шта ћe се догодити, одредио сам сина мога Антиоха за цара, којега сам, више
пута одлазећи у горње сатрапије (= државне области), многима од вас остављао и препоручивао,
написах му ово што следи ниже.
26. Молим вас, дакле, и тражим, да памтећи доброчинства општа и појединачна, сваки очува
наклоност, коју имадосте према мени, и према сину моме.
27. Јер сам уверен да ћe и он благонаклоно и човекољубиво, следујући моју вољу, односити се
према вама."
3. Мак. 3,20
28. Овај, дакле, убица људи и богохулник, доживевши најгоре, заврши живот на најгори начин,
као што je друге осудио - у горама стране земље.
29. А тело му пренесе Филип, другар његов, који (опет), побојавши се Антиоховог сина, пребеже