Књиге Макавејске

13 of 38
6. Jep je видео да без царске помоћи (προνοίας) немогуће je да народне ствари добију мир, пошто
Симон још није престао са својим безумљем.
7. А када Селевк (IV Филопатор) промени животом и царство преузе Антиох (IV), назван
Епифан, намисли Јасон, брат Онијин, да (незаконито) приграби првосвештенство,
8. Обећавши цару у разговору триста шездесет таланата сребра (од Храма) и joш осамдесет од
неког другог прихода.
9. Уз то још обећа да ћe писмено дати и других сто педесет ако му се дозволи да својом влашћу
оснује гимнасион и ефивион (= стадион и центар омладине) и да житеље Јерусалима упише за
грађане Антиохије.
1. Мак. 1, 14
10. А када му то цар одобри и он освоји власт, одмах своје сународнике преведе на грчке обичаје
(επί τον έλληνικόν χαρακτήρα).
11. И укину оно што су цареви из човекољубља дали Јудејцима преко Јована, оца Евполемовог,
који је ишао као посланик Римљанима ради пријатељства и савезништва у рату. И укидао je начин
живота по Закону (τάς νοµίµους . πολιτείας), новачећи (туђе) безаконе обичаје.
12. Јер намерно установи гимнасион под самим врхом Града (την άκρόπολην), и вођаше
најистакнутије младиће потчињене под (паганским) шеширом (υπό πέτασο ν).
13. Тако би неки велик пораст Јелинизма (ακµή τις Ελληνισµού = врхунац јелинизације) и прилазак
туђинштини (άλλοφνλισµοΰ) због прекомерне нечастивости безбожника а не првосвештеника
Јасона,
14. Тако да свештеници не беху више вољни да врше службе око Жртвеника већ презревши Храм
и не марећи за жртве, хитаху чим се чујаше позивни звук диска, да учествују у противним Закону
приредбама на стадиону (εν παλέστρα = у борилшиту).
15. И низашта не сматраху отачке часне обичаје, a јелинска схватања држаху за најбоља.
16. И због тога снађе их страшна невоља; јер оне чијим понашањима завиђаху и жељаху да их у
свему подражавају, њих имађаху за непријатеље и казнитеље.
17. Јер, није лако безбожничити (άσεβεΐν) према божанским Законима! Но то ће следеће време
показати.
18. А када се одржаваху петогодишње (олимпијске) игре у Тиру и цар беше присутан,
19. Посла нечастиви Јасон гледаоце који беху као из Јерусалима (грађани) Антиохијци, који
донесоше триста сребрених драхми за жртву Ираклијеву, за које доносиоци затражише да се не
употребе за жртву, јер не приличи, него да се дају за други трошак.
20. Тако је, дакле, то сребро, од пошиљаоца дато за жртву Ираклијеву, због доносиоца (дато
цару) допало за прављење ратних лађа.
21. Кад пак Аполоније, син Менестејев, би послан у Египат за устоличење цара (Птоломеја VI)
Филомитора, дознаде Антиох (IV Епифан) да je овај (цар) противан његовим стварима (=
областима), па се побрину за своју безбедност. Тако, дошавши у Јопу, стиже у Јерусалим.
22. И велелепно примљен од Јасона и од Града улажаше (у Јерусалим) са упаљеним бакљама и
клицањима, и тако онда отиде с војском у Феникију.
23. А после три године* посла Јасон Менелаја, брата напред поменутог Симона, који донесе
новце цару и изнесе му подсетнике о неопходним стварима.
* 171 г. Пре Христа
24. Овај се препоручи цару, и прослави га, (представивши се) као лице власти, и за себе задоби
(од цара) првосвештенство, превазишавши Јасона са триста таланата сребра.