Књиге Макавејске

16 of 27
23. Зашто себе изводимо из овог најслађег живота и лишавамо се слаткога света?
24. Немојмо присиљавати нужност, нити будимо сујетни над својим мучењем.
25. Нeћe нас ни сам Закон олако (εκουσίως) осудити на смрт, ако се уплашимо мучилишта.
26. Откуд нам дође таква свадљивост да нам се допада смртоносно подношење, уместо тога да
послушавши цара живимо безбрижно?"
27. Али, ништа тако не рекоше нити помислише Младићи којима предстојаше мучење.
28. Јер беху презритељи страсти и самовладари (αυτοκράτορες) болова,
29. Тако да чим тиранин преста да им саветује да једу оскрнављено, сви једним гласом као из
једне душе рекоше:
9 Мучење и јуначка смрт прве двојице Браће.
1. „Шта чекаш, тиранине? Јер смо готови умрети пре него ли преступити наше отачке
заповести.
2. Jep би се с разлогом постидели својих предака кад се не би благопослушношћу држали
Закона и Мојсија као саветника.
3. Тиранине, саветниче безакоња, немој, мрзећи нас, већма нас од нас самих миловати (=
жалити).
4. Јер сматрамо гором и од саме смрти твоју, ради нашег безаконог спасења, милост.
5. А устрашаваш нас претећи нам смрћу кроз мучења, као да ниси мало пре од Елеазара (ништа)
научио.
6. Ако су пак Јеврејски старци благочествовали (ευσεβήσαν) трпећи ради побожности и
мучења, још је праведније да ми млађи умремо презревши твоја принуђујућа мучења, која и наш
васпитач Старац победи.
7. Кушај нас, зато, тиранине! Ако и убијеш наше душе (= животе) ради побожности, немој
мислити да ћеш, мучећи, нашкодити нам.
8. Јер ми ћемо овим злострадањем и трпљењем стећи награду врлине и бићемо код Бога (παρά
Θεώ = близу Бога), због Koгa и страдамо.
9. А ти ћеш, због нашег срамног убиства, сигурно поднети од Божанске Правде вечну муку
огњем."
10. Када они то рекоше, тиранин не само да негодоваше као против непокорних, него и као
против незахвалних разјари се.
11. Та да војници по заповести приведоше Најстаријега од њих, и поцепавши му хаљину,
везаше му руке и мишице кајишима са сваке стране.
12. Када пак, ударајући га шибама уморише се, ништа не успевши, подигоше га на точак,
13. На којем истезаван племенити Младић би ишчашен удовима.
14. И ломљен по сваком уду, критиковаше говорећи:
15. „Најсрамнији тиранине и непријатељу Небеске Правде и окрутниче! Не мучиш ме на овај
начин зато што сам убио човека или безбожничио, него што штитим Божански Закон."
16. И док маченосци говораху: „Пристани да једеш да би се спасао мука";
17. Он одговори: „Није тако јак ваш точак, о срамне слуге, да ми сломи разум! Сеците ми удове
и жежите ми месо и ломите зглобове!
18. Јер ћу вас кроз сва мучења уверити да су само Деца Јеврејска ради врлине непобедива."
19. Док то говораше, они простреше испод ватру (= жар) и замахујући точак још више га
растезаху.
20. А точак се одасвуд обливаше крвљу (његовом) и гомила распаљеног угљевља гашаше се