Књиге Макавејске

4 of 20
насиља и бруталних избацивања ... били су (Јевреји) подмукло убијани, грубо вучени, гажени по
улицама града, тучени камењем и моткама ... Читаве фамилије биле су спаљиване..." Додајмо
овоме да и Филон такође спомиње отпор Јевреја у Јерусалиму намери Калигулиној да свој
огромни кип постави у Храму Јерусалимском.
Сличности, дакле, између Јосифа Флавија и нарочито Филона, с једне стране, и 3 Макавејске,
с друге стране, су очигледне: покушај оскврњења Храма и гоњење Јевреја од стране једнога цара, а
да притом само Јевреји нису нелојални према власти, нити лично криви ни цару ни суседима;
затим избијање на површину мржње јеврејских суседа, посебно Александринаца према Јудејском
живљу, што оба писца истичу, тако да се Јевреји у Александрији осећају као „странци" (Филон,
Флак. 54: „странци и дошљаци" = 3 Мак. 6,3: „туђинци у туђој земљи"); и на крају: вера обојице
писаца у овим текстовима: да Бог увек и до краја стоји уз Свој народ и у задњи час га избавльа, па
je разумљива препорука да треба до краја веровати у Његов Божансіси Промисао и не очајавати у
невољама, нити клонути у гоњењима када она дођу.
Дакле, иако су у Филоновом опису и у 3 Мак. догађаји само донекле слични а ипак другачији,
поменути научници сматрају да је писац 3 Мак. управо те догађаје описивао у својој књизи,
користећи притом својеврсну литерарну мимикрију, те je, уместо отворене критике савременом му
римском цару Калигули, нашао пример сличнога владара, не у римском него у јелинском царству,
скоро 2 века раније, и описујући Птоломеја IV Филопатора и његово непријатељство према
Јеврејском народу, имао je у ствари у виду - a његови су читаоци то лако могли разумети и
дешифровати – самога Калигулу, за кога су савремени римски историчари Светоније и Дион
Касиус оставили довољно црних речи о нечовечном карактеру и крвавој владавини. (Тирани су
обично, одраније до данас, први препознавали себе у списима и делима писаца свога доба, па су
тако и римски цареви, и њихови новији и данашњи следбеници, итекако прогањали своје
критичаре, ненаручене биографе и савесне историчаре). Наш je писац, дакле, могао написати 3
Мак. негде око 40 г. после Христа, пре но што je Калигула убијен (41 г. после Христа, изгледа од
неког Јудејца или прозелита Јелина).
Овакво мишљење о „прикривеном" или „мимикријском" начину писања, а тиме онда и о
времену настанка наше 3 Мак. књиге, позива се још и на низ сличних примера из библијске
постегзилне литературе, из које смо неке књиге већ споменули, као што су: књ. Јестире, па онда
Јудите, па и књига Пророка Данила, и чак новозаветни Апокалипсис Светога Јована (где je
„Вавилон" сами Рим, а „Антихрист" римски цар Домицијан).
У околностима у којима живимо, без могућности даљег проучавања, које у рату немамо, не
можемо одлучити која је од изнетих претпоставки о времену писања 3 Мак. ближа тачном
датирању ове библијске књиге. Већини научника, па и нама, ипак остаје ближа и прихватљивија
процена: да je и 3 Мак. настала у временима Макавејским = Асмонејским, тј. у доба птоломејске
владавине у Египту, мада нам је историја Јевреја под Птоломејима још увбк само фрагментарно
позната. Иако спорадичне, но не мање стварне појаве антисемитизма у 3 и 2 веку пре Христа не
могу се порицати, па je отуда и све чешћа појава књига апологетског карактера у јудејској
постегзилној и интертестаментарној литератури, како у самој Палестини, тако и изван ње, у
Дијаспори, а такве су књ. Јестире, књ. Јудите, Писмо Аристејево, па и наша 3 Макавејска, а за њом
и са њом и 4 Макавејска. Према томе, настанак 3 Мак. ставља се у време пред крај 2 или на
почетак 1 века пре Христа, но у сваком случају, најкасније пре разорења Јерусалимског Храма од
стране Римљана (70 г. после Христа).
Иначе, као ни 1 и 2 Макавејска, ни 3 Мак. није обухваћена јеврејским масоретским каноном,
али je зато ушла у круг девтероканонских књига Старог Завета Хришћанске Цркве на Истоку, тј. у
грчку и словенску Библију, и такође у сиријску (превод Пешито са Лукијанове рецензије) и
јерменску (превод настао око 400-600 г.), док је латинска Вулгата нема (мада у латинском Codex
Claromontanus претпоставља се и 3 Мак., jep се спомшье 4 Макавејска), a немају je ни протестанти.