Књиге Макавејске

4 of 46
јунаци из Израиља, сваки добровољац Закона; и сви који бежаху од зала (από των κακών)
придодаше се њима и посташе им подршка (έγένοντο αύτοΐς εις στήριγµα)" (2, 42-43). Код Пророка
Данила (11, 32-35) гоњење Антиоха Епифана против вере и верујућих, и народно страдање и
борење за веру, описано је овако: „Народ који познаје Бога свога охрабриће се, и извршиће (тј.
деловаће). И разумни у народу научиће многе, и падаће од мача и огња, ропства и грабежи много
дана. И падајући, добиће помоћ малу (βοηθήσονται βοήθειαν µικράν); и многи ћe им се придружити
дволичећи. И од разумних ће пасти неки да би се окушали и очистили и убелили до одређеног
рока".
Ако упоредимо ова два наведена описа углавном истих догађаја у 1 Мак. и у Књизи Пророка
Данила, a који се односе на оно што се догађало у Јерусалиму и читавој Јудеји после наметања
идолопоклонства: „гнусобе опустошења" на „Месту Светом", идола Зевсовог и идолослужења у
самом срцу Светиње народа који се сматрао Изабраним Божијим, нећемо наћи битне разлике. (2
Мак. посветиће више места мученичком страдању, и самим тим мање места Макавејевим
борбама, али ћe зато дати више места унутрашњим издајама самих Јудеја, почев од коловођа зла,
првосвештеника Јасона и Менелаја).
Тако je то било у почетку Мататијиног отпора и устанка за одбрану слободе вере, Закона,
Храма, Града, Отаџбине. Тако je било и до Јудиног ослобођења и очишћења и освећења Храма (14
децембра 164 године, докле не иде Данилова књига); тако je било и за све време Јуде Макавејца
(докле иде 2 Мак.); тако je било и за време Јудине браће Јонатана и Симеона (докле иде 1 Мак). (3
Мак. не говори уопште о Јудеји ни о Макавејима, него о страдању Јеврејске колоније у Египту, а 4
Мак. je само похвала Мученицима из 2 Макавејске).
А шта je било даље, после тога?
То што је доба Макавејских наследника, синова и унука, Асмонејских царева, које није ни
описано као свештена историја Изабраног народа (Макавејске књиге о њима не говоре, само Јосиф
Флавије описује њихова дела и недела), што je то доба пало у искушење да обновљену Јеврејску
државу и царство сматра својим циљем и тако потамни обновљени свети огањ у Месту Светом
(како сликовито каже 2 Мак. 1, 18. 29), то је општеадамовска трагична прича о изгубљеном Рају и
о лутању Јевреја кроз пустињу историје, док се не збуде једно од двога: или остављање костију у
пустињи, или улазак у Земљу Обећану, како Апостол свих народа Јеврејин Савле-Павле поручује
свим Јеврејима (Јевр. З, 8-19 и 4, 8-10).
Јуда Макавеј и његова Браћа повели су свој и Божији Народ, као Исус Навин, ка Земљи
Обећаној. Неки су од њих и ушли у њен Покој. О томе нам говори опширније 2 књига
Макавејска.
ΠΡΒА MAKABЕJСKA
Александар Македонски и наследници. Цар Антиох IV Епифан и домаћи отступници уводе
многобоштво у Јерусалим; пљачка и оскрнављење Храма, наредба о Прогону Закона и
побожних Јудеја.
1. И би пошто победи Александар, син Филипов, Македонски, који изиђе из земље Хетиим