Књиге Макавејске

36 of 38
4. А кад они одговорише: „Постоји Господ Живи, Који je на небу Владар, Који je заповедио да
се поштује (άσκειν) седмина".
4. Мојс. 14,21
5. А он рече: „И ja сам, вели, владар на земљи који заповедам да се узме оружје и извршавају
службе царства". Ипак није успео да оствари своју грозну намеру.
6. И Никанор са сваком надменошћу уздизаше врат (= горђаше се) и замисли да подигне општи
споменик (κοινόν... τρόπαιον) победе над Јудом и његовима.
7. Α Макавеј беше непрестано уверен са сваком надом да ће добити заштиту од Господа,
8. И подстицаше оне с њиме да се не плаше наиласка непријатеља, имајући на уму раније им
бивале помоћи с Неба, и сада да очекују с надом помоћ и победу која ћe им доћи од Сведржитеља.
9. И утешавајући их из Закона и Пророка, подсетивши их и на подвиге које су извршили, учини
их joш расположенијима (за борбу).
10. И када их ревношћу подиже, даде им наредбе, показавши истовремено неверодостојност
многобожаца и (њихов) прекршај заклетве.
11. Свакога пак од њих наоружаваше не толико сигурношћу штитова и копаља, колико
храбрењем добрим речима. И уз то им исприча сан веродостојан, виђење неко, које их све
обрадова.
12. А беше његова визија оваква:
(Виде) Онију, бившег првосвештеника, човека благог и доброг, достојног поштовања при
сусрету, кротког у понашању, и у говору наступајућег долично, који je од младости научно све
што је својствено врлини; њега (виде), како са испруженим (к небу) рукама моли за сву заједницу
(σνστήµατι = сабоρ) Јудеја.
2. Мак. 3,1; Пр.Сир. 50,1
13. Потом се, такође, појави човек, који се одликоваше седином и славом, а око њега беше нека
чудесна и величанствена превасходност.
14. И говораше Онија и рече: „Овај братољубац, који се много моли за народ и за Свети Град,
јесте Јеремија, Божији Пророк".
15. Тада Јеремија испружи десницу да дадне Јуди златни двосекли мач, и дајући му, обрати му
се овако:
16. „Узми свети мач, дар од Бога, којим ћеш разбити противнике!"
17. И охрабривши се Јудиним речима, врло добрим и способним да покрену на врлину и да
душе младих омужа, (έπανδρώσαι = ојуначи), закључише да не остају у војном логору, него да
храбро нападају, и са сваким јунаштвом баце се у борбу и пресуде ствар (борбе), зато што су и
Град и Светиње и Храм у опасности.
18. Јер беше им у мањој мери предстојећа [борба] за жене и децу и још за браћу и сроднике, a
највећи и први страх беше им за освећени Храм.
19. А и онима остављенима у Граду беше не мала агонија, јер беху узнемирени нападом на
отвореном простору.
20. И када сви већ очекиваху суд (= исход) који ће бити, и већ се беху окупили непријатељи и
војска распоредила и борбени слонови размештени на погодна места и коњица распоређена на
бокове,
21. Сагледавши Јуда присуство великог мноштва војске и разноврсну опрему оружја и дивљину
зверова (= слонова), испруживши руке према Небу призва Чудотворца Господа (τον τερατοποιόν
Κύριον), [Свевидећега (τον κατόπτην)], знајући да победа није помоћу оружја, него онако како Он